Beli luk je jedna od povrtarskih kultura za čiju proizvodnju imamo uslove, tradiciju i znanje, ali ga ne proizvodimo ni približno svojoj potrošnji. Bolji poznavaoci prilika ukazuju da, zbog prevelikog uvoza iz Kine, Albanije, Severne Makedomije i Španije, godišnje trošimo preko dva miliona evra, a možemo proizvesti dovoljno za sopstvene potrebe.
Povrh svega, ovo povrće je izuzetno značajno zbog sadržaja najsnažnijih antibiotika, mnoštva vitamina i mineralnih materija. Beli luk svuda u svetu vekovima važi za hranu i lek čudotvornih zdravstvenih prednosti.
Najbolje uspeva na strništima
Kod nas se gaji jesenji i prolećni beli luk. Otporan je na niske temperature u toku zime čak do -15 stepeni, uz snežni pokrivač. Jesenji je krupniji i rodniji, dajući oko 20 kilograma po kvadratnom metru, ali sa manje češnjeva i teže se čuva. Lane je na naših ukupno 1.950 hektara rodilo 3.750 tona, pa se prodavao po 350 dinara za kilogram. Sada je dvostruko skuplji što će, verovatno, dovesti do povećanja površina. Dobro obavešteni proizvođači i kupci se, očigledno, vraćaju domaćem belom luku, koji je zdravstveno znatno kvalitetniji i ima intenzivniji ukus i miris od uvoznog.
Prilikom odlučivanja o proizvodnji belog luka, kao i kod ostalog povrća, valja pažljivo odabrati parcelu, zatim obaviti hemijsku analizu zemljišta, poštovati plodored i koristiti deklarisano seme poznatih proizvođača kod kojih su stručnjaci obavili potrebne aprobacije – kaže dr Slobodan Vlajić, naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. – Zemljište mora biti dobro pripremljeno, sa pH vrednošću od neutralne do blago kisele reakcije, uz prisustvo odgovarajuće količine kalcijum karbonata.
Dodaje da se beli luk proizvodi obično na otvorenom prostoru i u plodoredu sledi tek u drugoj godini nakon korišćenja stajnjaka. Najbolje je da se seje na strništu na kojem će uvek biti dovoljno vremena za pripremu zemljišta. Obično se primenjuje 600 do 700 grama NPK đubriva na 10 kvadratnih metara. Posebna pažnja treba da se posveti pravilnom određivanju potrebne količine kalijuma, na kojeg beli luk najpovoljnije reaguje.
Preventivna zaštita i biološki preparati
Bitno je da sadnja ne sledi posle ili u blizini biljaka koje su poznate kao prenosioci bolesti, prvenstveno sklerocinije, fuzarijuma i drugih koje se nalaze u zemljištu. U praksi zaštite primenjuju se i biološki preparati na bazi Bacilusa i Trihoderma, radi uništavanja micelija, jer kod nas ne postoje odgovarajući registrovani hemijski preparati.
Kod nas su najčešće korišćene sorte Bosut, koji ima ujednačenu glavicu od 60 do 80 grama, sa 10 do 12 pravilno raspoređenih i ujednačenih čenova. Koristi se i sorta Ranko, koja daje 8 do 10 čenova i otporna je na fuzarijum. Za sadnju je neophodno 1.100 do 1.500 kilograma čenova po hektaru. Poslednjih godina u primeni su savremene sadilice koje čenove unose u četvororedne trake na rastojanju od 10 do 15 santimetara u redu i 25 do 30 santimetara između njih. Valja ostaviti prostor od 70 santimetara za prolazak traktora. Bitno je da iznad čenova bude 2-3 santimetra zemljišta, da ih ukorenjavanje ne iznese na površinu. Navodnjavanje, sa po 20 do 30 litara po kvadratnom metru, sledi u vreme ukorenjavanja, u periodu intenzivnog formiranja listova i glavice. Nega belog luka podrazumeva redovno okopavanje i uništavanje korova. Kada se beli luk zasadi u prvoj ili drugoj dekadi oktobra, vađenje se može očekivati krajem maja i početkom juna, u zavisnosti od vremenskih uslova. Obično se luk vadi kada polegne 50 odsto listova. Nekoliko dana kasnije glavice se ostavljaju na suncu ili promaji radi naknadnog dozrevanja.
Glavice belog luka se mogu čuvati u kontrolisanim uslovima 8 do 10 meseci. Bitno je da postojećih 5-6 listova budu dobro osušeni i da glavice budu kompaktne. Tada se biljke vezuju u snopove i suše u čardaku, kotobanji ili ispod streje, da ih vetar prirodno osuši. Potom sledi čišćenje i skladištenje u kontrolisanim uslovima sa temperaturom 2 do 5 stepeni Celzijusa i odgovarajućom vlažnošću vazduha, da ne dođe do pojave bolesti.
Piše: Branko Krstin
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
