Zbog želje da se bavi poljoprivredom, 16-godišnji Velizar Simić vratio se iz Prijepolja, gde mu žive roditelji, na porodično imanje u Mačvi. U Štitaru kod Šapca, napravio je malu farmu i sa babom i dedom obrađuje 10 hektara zemlje.

U četvrtom razredu osnovne škole voleo je da se druži sa lepezanerima, a zatim je zbog lepote repa i raskošnih boja zavoleo i paunove. Između redovne nastave, čitao je knjige o najlepših pticama i u Štitaru kod Šapca formirao svoje jato.

,,Dobija lep rep hranom dobrom, kako ga gajim, dobija lepše perje, on kada raširi rep, kavez iza nas je pun. Gledam na internetu koliko paunica leži, koja je temperatura, kada ona leži, hranim, ustaje jednom dnevno, jede i vrati se na jaja. Izleglo mi se osam komada“, kaže Velizar Simić.

Dok je živeo u Prijepolju, Velizar je svaki raspust provodio u Štitaru. Kada su mu se baba i deda razboleli, došao je da im pomogne i u Šapcu upisao srednju Poljoprivrednu školu.

,,Mi ne moramo ništa da mu pričamo, on sve zna, kada treba da se kosi, kada treba da se vrše, sve živo on zna“, navodi Svetlana Simić, Velizarova baba.

A deda Milan Simić dodaje: ,,Ova bi zemlja rasla u korov, Velizar ne da, on je vredan, ustaje u 6, namiruje, sređuje, odlazi u školu, vraća se iz škole, dolazi da radi“.

Sa dedom je pred Uskrs svojim sugrađanina poklonio oko 400 jaja. Na farmi goveda, ovaca i svinja, uvek ima posla, ali Velizaru, kako kaže, ništa nije teško.

„Vratio sam se ovde na dedino imanje zato što je njima potrebna pomoć i volim da radim ovo. Zemlja nam ne daje samo useve, nego nas uči i o strpljenju, smirenju, jer ako ne budemo strpljivi prema njoj, nećemo imati hranu“, navodi Velizar.

Velizaru se obradovala i 90-godišnja prababa Nada sa kojom između učenja i poslova voli da razgovara. Želja mu je da upiše i završi Poljoprivredni fakultet i u Štitaru kod Šapca proširi proizvodnju i imanje.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay