Od prvobitnog korova do cenjene namirnice paradajz je prešao dug put. Stvorene su mnoge sorte i hibridi širom sveta, a danas se u Srbiji vodi prava borba za očuvanje starih sorti, za koje važi pravilo da rađaju neponovljivo ukusne i nutritivno dragocene plodove. Povratak starih sorti nije samo nostalgična emocija, već i očuvanje biološkog nasleđa i zdravlja ljudi i prirode, jer su otporne i gaje se bez upotrebe pesticida i deherbicida.
Jabučar – Kažu da je bez premca, ne samo zato što je domaći, već i zbog odličnog ukusa i arome i zato što ima idealan odnos šećera i kiselina. Ima dosta suve materije, sladak je i lako se ljušti, te je dobar za zimnicu. Džinovski jabučar rodi oko 12 kilograma po struku. Rađa u grozdovima, a jedan plod u proseku je težak oko 150 grama. Cena mu je za 30 do 50 posto viša od cene hibridnog paradajza i pogodan je za organski uzgoj.
Volovsko srce – Nazivaju ga još i biftek paradajz. U pitanju je rana sorta, koja sazreva za 80 dana od setve. Volovsko srce važi za našu staru sortu, ali je poznat u celom svetu. Ovaj paradajz srcolikog je izgleda, sočan, intenzivnog mirisa, mesnat je, sa puno komora unutar ploda i nabijenog je mesa. Ima relativno malo soka i umerenu kiselost. Plod može da dostigne težinu od jednog kilograma. Zrenje počinje iznutra, tako da je plod zreo i ukusan, dok spolja izgleda pomalo zeleno. Kada je spolja potpuno crven, već je prezreo. Ako je ubran u pravom trenutku, na hladnom mestu, ali ne u i frižideru jer se tako zaustavlja proces zrenja, može trajati oko nedelju dana. Osim za salatu, odličan je i za punjena jela. Ova se sorta retko uzgaja u komercijalne svrhe, jer nije pogodna za mehaničku berbu i za transport.
Šljivar – Ovo je naša vrsta čerija, danas veoma retka, imaju je tek pojedinci. Šljivar je ukusan i pikantan, veoma je rodan i odličan za pripremanje sosa i za flaširanje. Pre jednog veka i više na našim prostorima nije postojao drugi paradajz, jer su se jabučar, pomoravac i ostale krupnije sorte, pojavili tek kasnije. Plod mu je jajast, u obliku šljive, dužine 4 do 6 centimetara, crvene boje. Izuzetno je sladak, nije zahtevan što se tiče zemljišta, prilično je otporan na bolesti, obilno rađa i biljka je prepuna plodova koji su u grozdovima kao kod čeri paradajza. Rađa sve do prvih mrazeva. U Italiji gaje sličnu sortu Roma, koja potiče iz Amerike, i plodove koriste uglavnom za pravljenje pelata.
Cherokee purple – U pitanju je veoma stara sorta, poreklom iz Severne Amerike iz plemena Čiroki. Danas je veoma retka i jedna od najskupljih. Kod nas je gotovo nepoznata. Specifičan je po tome što je plod veoma sladak, te ga mnogi ljubitelji i kolekcionari starih sorti smatraju za jedan od najukusnijih. Vrlo je reproduktivan, otporan i rodan. Kod nas odlično uspeva i u plasteniku, i na otvorenom.
Danas ga u Evropi ima samo kod ljubitelja baštovanstva. Plodovi mogu da narastu do 500 grama. Plod je prošaran mesnatim komorama, koje se granaju od sredine.
Linkoln (Original Abe Lincoln Tomato) – Izuzetno stara, danas veoma retka sorta, koja je zvanično predstavljena u jednom magazinu u Americi tek 1923. godine. Plod je nabijen, s vrlo gustim mesom i ubraja se u najukusnije sorte. Ima mala semenska jezgra, i veoma je krupan, prosečna težina ploda je oko 400 grama. Uz dobar uzgoj, rađa oko 10 kilograma po struku. Odličan je za salate, kečape, sosove i paste, za ljubitelje starih i kvalitetnih sorti i za organske baštovane.
Crni princ – Stari ruski varijatet paradajza, okruglih plodova, sa solidnom tvrdoćom i izuzetnog ukusa. Jedna od najomiljenijih sorti crnog tipa paradajza u svetu. Izvorno dolazi iz Irkutska, i smatra se pravim sibirskim paradajzom, jer je veoma otporan na hladnoću. Prepun je soka voćnog ukusa i odličan za konzumiranje u svežem stanju.
