Porodična kuća, a oko nje okućnica na kojoj je neveliki rasadnik simpatičnog imena -„Iriška baštica“. Njegovu vlasnicu, Lidiju Đurić, zatekli smo u poslu. Selektuje i priprema semena i sadnice za isporuku ili proizvodnju rasada. Dočekala nas je s osmehom jer, kako kaže, „Dobro jutro“ u njoj budi lepe uspomene. Kao student novosadskog Poljoprivrednog fakulteta zamalo da postane novinar naše revije. Prvi korak ipak je bio prezentacija revije na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Tokom studija radila je u različitim rasadnicima, veleprodajama cveća, na sajmovima. Punih 15 godina je u ovom poslu i on joj je doneo ostvarenje sna –vlastiti rasadnik, u kojem naša domaćica uzgaja ukrasne biljke. Sem toga, proizvodi i semenski materijal i rasad povrća. Kao rezultat proučvavanja patuljastih formi povrća i njihovog usklađivanja sa željama ljudi, nastao je Lidijin neobični miks, pogodan za gajenje na terasama.
Zasena štiti biljke od UV zračenja
I patuljasti i viseći paradajz voli i traži sunce. Ali, s obzirom na to da je poslednjih godina zabeležen izuzetno visok stepen UV zračenja, preporuka je da biljke ne budu ceo dan na direktnom suncu, kako im se listovi ne bi spržili. Najbolje ih je postaviti u polusenku. Dipl. ing. hortikulture Lidija Đurić iz rasadnika „Iriška baštica“ kaže da, ukoliko na balkonima nema ovakvih uslova, mogu se vrlo lako napraviti pomoću mreže za zasenu koja se kupuje na metar i postavlja na pobodene štapove. Kod odabira zemlje potrebno je voditi računa o tome da bude rastresita. To podrazumeva mešavinu čistog treseta i humusa, sa dodatkom granuliranog đubriva koje se brzo razgrađuje. Takođe, može da se upotrebljava đubrivo koje se razgrađuje u vodi kojom se biljke zalivaju. Važno je i da zemlja bude lako propusna, odnosno, da se voda ne zadržava u njoj, pa saksija treba da ima rupu na dnu.
Patuljasti i viseći čeri paradajz celo leto plodonose
– Patuljaste sorte čeri paradajza koje se gaje u saksijama ili žardinjerama zauzimaju najmanje mesta i daju najveću količinu plodova. To su kompaktne biljke, žbunastog tipa – visoke su koliko su i široke. Celo leto donose plodove, uvek ih ima 20-ak na stabljici. Red Robin je crveni patuljasti čeri paradajz, visine 30 centimetara, koji se može gajiti u malim saksijama, visećim korpama, kako na terasi, tako i u stanu. Može biti ukrasna sobna biljka, a crveni plodovi ove sorte veoma su ukusni i slatki. Ne prelaze dužinu od četiri centimetra i sazrevaju 55 dana od sadnje rasada na stalno mesto. Druga patuljasta sorta u baštenskom miksu za terase je Yellow Box. Biljaka ne prelazi visinu i širinu od 60 centimetara i obiluje rodom veoma slatkih, žutih plodova – objašnjava Lidija Đurić.
Žuti i crveni patuljasti čeri odlično se kombinuju sa dve-tri viseće sorte čeri paradajza, kojima nije potrebna nikakva potpora – kaže Lidija, napominjući da se one jednostavno gaje. Plodovi ovih sorti nešto su sitniji u odnosu na patauljaste forme. Tu se izdvaja Garden Pearl, biljka žbunastog tipa, idealna za gajenje u visećim saksijama i žardinjerama. Njeni plodovi lepe su crveno-rozikaste boje, teže oko 15 grama i veoma su ukusni. Obilno rađa, pa se tokom sezone sa nje može ubrati i četiri kilograma ploda. Reč je o nemačkoj sorti koja je prilično zastupljena u Evropi. Društvo joj pravi i sorta Houndreds&Thousands, čije biljke imaju veoma snažne kaskadne forme i ne zahtevaju zakidanje zaperaka. Celog leta rađaju na hiljade sitnih, ukusnih plodova, po čemu su i dobile ime. Preporuka je da se gaje u što većim saksijama. Ove sorte čeri paradajza nemaju posebne zahteve za ishranu i njihova vegetacija traje od kraja aprila-početka maja, kada se direktno seju, pa sve do pojave prvog mraza. Sve vreme ove biljke plodonose.
Vatromet boja slatke čeri ili ljute papričice
– Šarenilo boja i lepota ukusa mogu se dopuniti sortom slatke crvene čeri paprike Sweet Red Cherry, koja daje mnogo plodova, velikih do pet centimetara. Okruglastog su oblika, a koriste se u mnogim jelima. Mogu se konzervisati i ostavljati kao zimnica, sjajan su dodatak svim salatama, a često se koriste i za punjenje, kada se i seme koristi kao deo nadeva. Ako se napune sirom, mogu da se stave u teglicu s maslinovim uljem i ostave za zimu. Kuriozitet je da se baš ovim papričicama pune maslinke – priča naša sagovornica i dodaje da je reč o veoma staroj sorti, čije se poreklo vezuje za Južnu Ameriku, a prilično se odomaćila u Evropi. Mnogo se gaji u Mađarskoj, pa su je naši susedi prisvojili i nazivaju je mađarska čeri paprika. Može se pronaći i pod nazivom slatka čeri bomba. Seje se kada i čeri paradajz, ali valja napomenuti da je ovom semenu potrebno duže od dve nedelje za nicanje, dok patuljasti i viseći čeri paradajz niču već posle sedam dana.
Dobro je znati i da se sve ljute papričice mogu gajiti u saksijama. Ljudi najčešće misle da je reč o ukrasnim biljkama, jer su veoma dekorativne, i na jednom struku smenjuje se vatromet boja. Ali, sve su jestive. Kao primer Lidija Đurić navodi Bolivian Rainbow ili bolivijsku dugu čili papriku, koja je izuzetno lepa. Plodovi su jestivi i veoma ljuti, sa čak 10.000-30.000 skovila. Kako su paprike vrlo male, češće se seju kao ukras. Na stabljici istovremeno mogu da rastu plodovi žute, ljubičaste, crvene boje i svih njihovih nijansi. Explosive Ember je čili paprika, idealna za gajenje u saksijama, s plodovima koji sazrevanjem menjaju boju od ljubičaste, preko pink do crvene. Holiday Cheer papričica daje mnogo okruglih plodova bele, žute i narandžaste boje koji poprime izrazito crvenu nijansu kada dostignu punu zrelost. Njena ljutina je od 5.000 do 15.000 skovila.
Mirisni čuvar finih aroma
Bosiljak je, kao prirodni insekticid, čuvar ostalih biljaka i zbog toga bi na svakom balkonu trebalo da zauzme počasno mesto. Ima puno varijateta ove začinske i lekovite biljke. Tajlandski bosiljak Thai basil poreklom je iz Jugoistočne Azije i neizostavni je začin u azijskim jelima. Prilikom kuvanja duže zadržava aromu od običnog bosiljka, a njegov ukus podseća na anis. Spicy Globe basil patuljasti je varijetet bosiljka sa sitnim listovima, i formira kugle prečnika 20-30 centimetara. Biljke su kompaktne, guste i nove listove razvijaju sve do kraja sezone. Zbog malog rasta idealan je za gajenje u saksijama. Italijanski bosiljak Genovese ima krupne tamnozelene listove i veoma je cenjen zbog pikantnog ukusa, lepog mirisa i aromatičnosti. Od svih vrsta bosiljka ovaj se u kulinarstvu najviše koristi svež. Savršen je za pripremanje pesto sosa.„Purple Ruffles bosiljak je ljubičaste boje, čije lišće ima kovrdžavu ivicu. Veoma je dekorativan i njegov ukus malo je jači od Genovese bosiljka. Napoletano bollaso napuljski je bosiljak s listovima krupnijim od italijanskog. Upravo ova vrsta bosiljka u Italiji se koristi za obogaćivanje ukusa pice. Limeta bosiljak ili Lime basil ima intenzivnu aromu limete, veoma je popularan kao dodatak salatama i kao začin za morske specijalitete. Odličan je za sušenje. Isto važi i za Lemon basil, bosiljak poznat po izrazitoj limunskoj aromi. Biljke grčkog patuljastog bosiljka kompaktne su, niskog rasta, sitnijih listova, te su idealne za gajenje u manjim saksijama. Ova sorta bosiljka neizostavan je začin u grčkoj kuhinji. Veliki, sjajni, tamnoljubičasti listovi krase Dark Opal bosiljak. Ljubičasti bosiljak u savršenom kontrastu je sa zelenim bosiljkom, te je atraktivan u cvetnim lejama i koristi se u kulinarstvu. Cinnamon basil specifičan je po užim i tamnijim listovima i izrazitoj aromi cimeta. Ukus i miris cimet bosiljka savršeno se slažu uz voće, te se koristi za ukrašavanje kolača u mnogim svetskim kuhinjama.
Začini najrazličitijih mirisa i ukusa
Kolekcija se može dopuniti i kineskim vlašcem, poznatim i kao kineski beli luk ili vlašac-beli luk. Naša sagovornica kaže da se gaji kao i vlašac poznat na našim prostorima, a može se koristi kao dodatak svim jelima i, kako mu ime govori, zamenjuje beli luk, od kojeg ima blaži ukus. Reč je višegodišnjoj biljci koja se proizvodi iz semena. Tokom zime biljke se ne smrzavaju, a nakon nekoliko godina mogu da se razdele i na taj način razmnože. U ishrani se koristi list koji nije šupalj, kao što je to slučaj kod domaće vrste. Pre upotrebe potrebno je skinuti cvet.
– Balkoni se mogu obogatiti i peršunom lišćarem. Posebno lepo izgleda kovrdžavi peršun. Dekorativan je i korijander, koji se gaji kako zbog lišća, tako i zbog semena jer se i jedno i drugo koristi u ishrani. Reč je o jednogodišnjim biljkama. Ne treba zaobići lavandu ili mentu, koje je bolje kupovati kao sadnice. Postoje različiti varijeteti lavande patuljastije forme, prilagođene saksijskom gajenju. Lavanda i ruzmarin zimzelene su biljke i njih je u proleće neophodno orezati, odnosno otkloniti 10-15 centimetara grančica. Najbolje je orezivati ih početkom marta pre nego što započne vegetacija, a što zavisi od spoljnje temperature. Na taj način biljke će dobiti više energije i brže će započeti rast. Isto treba uraditi i s majčinom dušicom. Varijateti mente se razlikuju po aromi lista, a zajedničko im je da se biljke brzo šire i zbog toga ih treba saditi u odvojene saksije – preporučuje Lidija.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
