Povrće moramo često zalivati, jer mu je koren u plitkom sloju zemljišta u kojem su rezerve vlage niske i nestabilne, a nadzemni delovi obično su bujni i troše puno vode.
I višak vode nepovoljno deluje na biljke pa iz prevlaženjnih bašta dobijamo manji rod i plodovi sadrže menje šećera, vitamina i mineralnih materija.
Poljoprivrednici znaju da je među svim biljkama najžednije povrće. Zbog čega je to tako nije teško objasniti. Korenov sistem ovih biljaka nalazi se u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne, a bujna nadzemna masa troši je ponekad i neracionalno. Zbog toga je za uspešnu povrtarsku proizvodnju neophodno navodnjavanje. Ali, i u zalivanju ne valja preterivati.
Kako nedostatak vode, tako i višak nepovoljno deluje na biljke. U uslovima prevlaživanja deobija se slabiji rod, plodovi sadrže menje šećera, vitamina i mineralnih materija. Ako se zemljište prekomerno vlaži duži vremsnki period, zabaruje se i stvaraju se anaerobni uslovi. U takvom supstratu koreni nemaju dovoljno vazduha, biljke zaostaju u porastu, žute, venu i uginjavaju. Nije dobro ni kada se naglo i u kontinuitetu smenjuju visoka i niska vlažnost. Zbog naglih promena sadržaja vode u biljkama pucaju koreni i plodovi.
Kap po kap – najbolji sistem
Zalivanje bi trebalo, u zavisnosti od temperature, količine padavina i fenofaze biljaka, ponavljati svakih tri do pet, ili pet do sedam dana tokom vegetacije, a u uslovima ekstremne suše i svakog drugog dana. Što se tiče načina navodnjavanja, trenutno najbolji i najracionalnije zalivanje povrća jeste sistemom kap po kap jer, pored niza prednosti, omogućava i istovremenu prihranu biljaka.
U povrtarskoj proizvodnji uvek treba imati na umu da nisu sve vrste podjednaki potrošači vode. U odnosu na zahteve prema vlažnosti zemljišta povrtarske biljke svrstavaju se u četiri grupe. U prvoj su vrste koje intenzivno usvajaju vodu iz zemljišta i troše je intenzivno, imaju dobro razvijen korenov sistem kao i nadzemnu masu, a takve su, recimo, celer, krompir… Slede one koje intenzivno usvajaju vodu i ekonomično je troše, imaju razvijen koren i građu listova koja sprečava preteranu transpiraciju, kao šargarepa, špargla… ili su im listovi prekriveni maljama, poput paradajza i lubenica. U vrste koje slabo usvajaju vodu, a mnogo je troše spadaju biljke slabo razvijenog korena i bujne nadzemne mase, sve kupusnjače, paprika, salata… Najzad, imamo i vrste koje slabo usvajaju vodu i slabo je troše, imaju slabo razvijen koren i malu transpiracionu površinu, poput lukova.
Optimum vlage – maksimum prinosa
Povrtarskim biljkama potrebna je povišena vlažnost zemljišta, jer većina vrsta ima koren slabe usisne moći, rasprostranjen u manjoj zapremini zemljišta. On se nalazi u površinskom sloju, u kojem su rezerve vode male i nestabilne. Na početku vegetacije koren se sporo razvija pa i posle 40-50 dana najveća masa nalazi se u sloju od 10 do 20 centimetara, gde je neophodno održavati povoljnu vlažnost, što je otežano. Pored toga, većina povrtarskih biljaka ima od 10 pa i do 26 delova nadzemne mase u odnosu na jedan deo korena. Zbog toga, prinos nekog povrća naglo opada ukoliko se vlažnost zemljišta, iako visoka, i malo spusti ispod donje optimalne.
