Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta voćaka u našoj zemlji. Ovo potvrđuje i činjenica da se proizvodne površine konstantno povećavaju i da su u 2022. godini dostigle nivo od oko 2.500 hektara. Proizvodnja je uglavnom skoncentrisana u okolini Beograda, u opštinama Mladenovac, Sopot i Obrenovac, kao i na širem području Srbije, u Topoli, Aranđelovcu, Kragujevcu, Šapcu, Ubu, Loznici, Koceljevi, Ljigu, Užicu, Arilju, Bajinoj Bašti, Knjaževcu, Leskovcu, ali i u Bačkoj Topoli, Sremskoj Mitrovici, Šidu i Rumi.
Prof. dr Jasminka Milivojević s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da je interesovanje za gajenjem ove visokorentabilne vrste voćaka uslovljeno velikom potražnjom za njenim plodovima i stimulativnom cenom koja se ostvaruje na evropskom tržištu u junu i julu, kada se javlja deficit ovog voća u centrima za pakovanje i dalju distribuciju. Ujedno, zapaža se i rast potrošnje plodova u ishrani ljudi, zbog sve izraženije svesti potrošača o nutritivnim i lekovitim svojstvima ovog voća, koje polako stiče status „superhrane“.
-Pored stimulativnog uticaja izvoznog tržišta, na veliko interesovanje za podizanje visokointenzivnih zasada borovnice utiče i visoka veleprodajna cena proizvoda, koja je u prethodnoj godini bila od 5,5 do 5,7 evra po kilogramu sveže borovnice. Visoka ekonomska isplativost proizvodnje borovnice podstakla je mnoge investitore da ulažu sredstva u zasnivanje zasada na velikim površinama, objašnjava Milojevićeva.
Od prof. dr Jasminke Milivojević saznajemo da najveću tržišnu vrednost imaju sorte rane i srednje rane epohe zrenja, primarno sorta Djuk, koja zauzima dominantno mesto u plantažama, zahvaljujući ranom vremenu zrenja, visokoj rodnosti i dobrom kvalitetu ploda. Visokožbunasta borovnica se gaji u veoma širokom rasponu klimatskih uslova od toplih i suvih klimata s ograničenim brojem časova izlaganja niskim temperaturama ispod 7 stepeni do hladnih i vlažnih klimata sa značajno dužim periodom izlaganja niskim temperaturama koji može preći i 800 sati. Sorte južne visokožbunaste borovnice se gaje u oblastima gde je dužina izlaganja niskim temperaturama kraća, od 150 do 800 sati, dok se sorte severne visokožbunaste borovnice gaje u regionima gde je period izlaganja niskim temperaturama duži, od 800 do 1.200 sati.
Pre zasnivanja zasada detaljno sagledati ekološke uslove lokaliteta
Dr Milivojević napominje da je, kada se u obzir uzmu dug eksploatacioni period zasada borovnice, od 20 do 30 godina, kao i visoke cene investicije, neophodno pre zasnivanja zasada detaljno sagledati ekološke uslove odgovarajućeg lokaliteta i u skladu s karakteristikama klime, zemljišta i položaja terena pravilno izvršiti izbor tehnologije gajenja.
-Sorte severne visokožbunaste borovnice u našoj zemlji najbolje uspevaju na nadmorskoj visini između 300 i 800 metara, s tim da se poslednjih godina zapaža trend širenja borovnice i u nižim područjima, na 100-300 m n.v. Ovo je posledica pronalaženja pogodnih zemljišta, sa optimalnom rN vrednošću, ili slobodnih parcela za zasnivanje zasada na većim površinama. Jedan od razloga jeste i postojanje prednosti vezanih za olakšano angažovanje radne snage i blizinu tržišta u većim naseljenim mestima. Na nižim terenima je od presudnog značaja birati parcele bez depresija u kojima se sakuplja i zadržava hladan vazduh, kao i padine pored reka, kako bi se izbegli mrazevi, objašnjava Milojevićeva.
Ona kaže da je optimalni nagib terena za gajenje borovnice od 3 do 5 stepeni, pri čemu je poželjno da na čitavoj površini postoji kontinuirani pad terena bez mikrodepresija. U planinskim područjima borovnica se može uspešno gajiti i na većim nagibima – između 15 i 20 stepeni, s tim da tereni sa nagibom preko 10 stepeni zahtevaju primenu posebne mehanizacije, veoma snažnih traktora sa pogonom na svim točkovima. Najbolji položaji za gajenje borovnice su severni i severozapadni, a posebno su pogodne zapadne ekspozicije, jer su toplije od istočnih.
-Za komercijalno gajenje borovnice najbolja zemljišta su peskovite ilovače, koja u sastavu imaju manje procentualno učešće gline, ispod 30 odsto. Ova zemljišta su rastresita, topla, sa pogodnim vodnim i vazdušnim režimom, lako se obrađuju i koren se u njima dobro razvija. Optimalna rN vrednost zemljišta je u rasponu od 4,2 do maksimalno 5,5. Izbor tehnologije gajenja najvećim delom je uslovljen osobinama zemljišta i pomenutim karakteristikama terena, poručuje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, u praksi su zastupljene dve tehnologije gajenja, u zemljištu i u kontejnerima, odnosno, saksijama i vrećama. Tehnologija gajenja u zemljištu se primenjuje kada je zemljište na odabranoj parceli pogodnog mehaničkog sastava i optimalne pH vrednosti. U ovoj tehnologiji dominantno zastupljen sistem gajenja je forma žbunova, s rastojanjem sadnje od 1,0-1,5 metra u redu i 3,0 metra između redova što je 2.220-3.300 žbunova po hektaru. Žbunovi, gajeni u zemljištu, u punoj rodnosti daju prinos 5-7 kilograma plodova, a ostvareni prinos po hektaru u proseku iznosi 15-20 tona.
Sa ciljem iskorišćavanja i nepogodnih zemljišta za gajenje borovnice, kao i sprečavanja štetnog dejstva zemljišnih štetočina, sve više se primenjuje i tehnologija gajenja u kontejnerima. Prednosti ove tehnologije gajenja ogledaju se i u mogućnosti povećanja broja biljaka po jedinici površine, 4.170-5.550 po hektaru, olakšanom izvođenju zalivanja s odličnom drenažom supstrata i mogućnošću programirane i precizne prihrane biljaka, čak i u kišnim vegetacijama. U ovoj tehnologiji gajenja se ostvaruju prinosi od 12 do 15 tona po hektaru, jer se zbog veće gustine sadnje rezidbom ograničava bujnost žbunova i na taj način optimizuje prinos od 3-4 kilograma po žbunu/kontejneru uz obezbeđivanje visokog kvaliteta plodova dijametra većeg od 16 milimetara.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay
