Zimi se u plastenicima bez dodatnog grejanja mogu gajiti biljke koje dobro podnose niske temperature i mrazeve. Pošto tržište i tokom zime traži sveže povrće, to je prilika za solidnu zaradu proizvođača, a kupcima donosi zeleniš na trpezu. Najbitnije preventivne mere u zimskim mesecima u plasteničkoj proizvodnji jesu provetravanje objekata, dezinfekcija zemljišta, te da je rasad dobro odnegovan i zaštićen od bolesti i štetočina.
Zimi se u plastenicima s velikim uspehom gaje crni luk, spanać i zelena salata, i to bez dodatnog grejanja. To je važna stavka, jer proces proizvodnje nije opterećen troškovima za energente.
Piše: Biljana Nenković
Spanać kao međuusev
– Crni luk ne podnosi zasenjivanje, a količina vlage zavisi od faze rasta. U toku nicanja i najjačeg rasta listova potrebna je veća vlažnost zemljišta i vazduha, dok je tokom sazrevanja potreban period blage suše. Luk srebrenac ima veće potrebe za vodom, jer se gaji iz rasada i obavezno se mora navodnjavati. Seme luka i arpadžika može da klija od 3 do 5 stepeni, a najbrže je na temperaturi od 20 do 25. Mlade, tek iznikle biljke mogu da podnesu mraz od minus 4 stepena, a listovi i do minus 7. Najpovoljnija temperatura za porast listova je oko 20 stepeni – kaže Ljiljana Vuksanović, inženjer poljoprivrede iz Kragujevca.
Spanać je, inače, biljka hladnog podneblja, te njeno seme klija na 4 stepena, a može da opstane na čak minus 8 stepeni. Nije preterano zahtevan kada je svetlost u pitanju. Pošto mu je korenov sistem slabo razvijen, ima veću potrebu za vodom. Ako se ne zaliva dovoljno, slabije se razvija i brže stari. Naročito velike potrebe za vodom u zemlji i vlagom u vazduhu jesu u periodu formiranja listova.
– Spanać niče za 12 do 15 dana. Tokom prvog meseca vegetacije rast je usporen, a najintenzivnije obrazovanje listova je između 30. i 60. dana vegetacije. Ako se gaji na otvorenom, dobro ukorenjene biljke pod snežnim pokrivačem mogu da podnesu i temperaturu do minus 20 stepeni. U plastenicima treba gajiti sorte sa bržim rastom i nežnim lisnim drškama, jer se tako smanjuje sadržaj štetnog nitrata. Najčešće se gaje sorte bolero, volter, sitra, prins, sprint. Ako se usev pokriva agrotekstilom, treba odabrati ozime sorte tipa viraflaj, tiko, mazurka buterflaj i sorte tipa matador. Spanać je najčešće međuusev u plastenicima – dodaje Ljiljana Vuksanović.
Salata traži dosta svetla i vlage
Salata je biljka dugog dana i ne zahteva veliku toplotu. Klija već na dva stepena iznad nule, mada je optimalna od 18 do 20 stepeni. Mlade biljke mogu da izdrže mrazeve i do minus 6 stepeni. U gajenju salate zimi u plastenicima treba znati da ona traži dosta svetla i vlage. Faza od rasađivanja do formiranja glavice je najosetljiviji period kod salate u slabo provetrenim objektima.
