-Generalno smo mi narod pun predrasuda, pogotovu kada je nešto nepoznato. Post se uglavnom svodi na neku tradiciju koja se pravda da se nešto valja, ili se ne valja! Zato danas često čujemo da ljudi ne poste, jer je izbor jela siromašan. A mislim da nikad nije bio veći izbor hrane, ne zbog posta kao posta, nego više zbog vegana i hvala im na tome. Zahvaljujući njima u marketima danas može da se kupi obilje posnih namirnica. Zato treba izaći iz ustaljenih okvira. Zašto samo jesti pasulj i krompir za vreme posta? U manastirima se jede pasulj, ali ne mora uvek na isti način. Ljudi treba da šire vidike, da eksperimentišu. Svetogorska jela su uglavnom iz mediteranske kuhinje. Nama je to malo poznato. Spremanje ribe na Hilandaru je drugačije. Kod nas se ona uglavnom prži, a na Svetog Gori se kuva u sosu od luka – objašnjaca otac Onufrije.
„Posni kuvar“ je druga knjiga, ali sa receptima za jela koja su karakteristična za naše podneblje i od naših domaćica.
– U ovom drugom kuvaru sam se potrudio da izložim, grubo rečeno, neka pravila posta, odnosno istoriju, kada je nastao, kada je uveden i kako je propisan kanonima. Zašto? Zato što ne postoje striktna pravila za sve ljude. Ne možemo svi da postimo i ne odnose se sva pravila u crkvi za svakoga isto. Jer, svako je jedinstven. Neko ima zdravstvene probleme i svako ima drugačiju primenu posta – kaže otac Onufrije.
Mnogi pomisle da post, poput Vaskršnjeg, dugo traje i posumnjaju da neće izdržati do kraja. Međutim, Arhimandrit dodaje da je telesni deo, odnosno uzdržavanje od mrsne hrane najlakši i sporedan deo posta.
Tekst i foto: Biljana Nenković
