Pravila za prolećnu sadnju voćki

– Sa prolećnom sadnjom ne treba odugovlačiti i najbolje je da ona bude završena do polovine marta. Što se kasnije obavi, veća je mogućnost da se biljke neće primiti, a smanjuju se šanse i za dobar porast. Kasnije posađeno voće osetljivije je na sušu, te treba obratiti pažnju na vremenske uslove i eventalno češće zalivati mladice.

Važna napomena je da biljke treba saditi na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu. Spojno mesto treba da je iznad nivoa tla. Ukoliko je parcela podložna eroziji, onda sadnice treba da idu dublje za nekoliko centimetara. Korenove žile koje se ukrštaju i prepliću treba odseći, a skraćivanje obaviti oštrim voćarskim makazama – dodaje Kačarević.

Kada je sve obavljeno, zemlja oko posađene sadnice se ugazi i to jače kod prolećne sadnje, nego jesenje. Posle prvog gaženja dodaje se zagorelo stajsko đubrivo, a nakon drugog i konačnog zatrpavanja jame i NPK. Dovoljno je do 100 grama po sadnici. Zatim sledi završni sloj zemlje, obavezno gaženje i zalivanje.

Dobro formiran zasad ima vek trajanja od 40 do 50 godina, ali objektivni rok trajanja je oko dve decenije. Nakon toga prinosi padaju, plodovi su sitniji, te se posle 20 godine preporučuje da se razmišlja o zasnivanju novog.

Tekst i foto: Biljana Nenković

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.