Ni ljut ni sladak, ni crni ni beli luk, već praziluk. U avgustu se i bere i seje, a vešti baštovani imaju ga u baštama tokom cele godine. Setvom u februaru i rasađivanjem u martu i aprilu, praziluk se ubira od juna do kraja avgusta. Za zimsku potrošnju setva je u maju i junu, sadnja od jula do početka septembra, a za korišćenje dospeva u toku zime i rano u proleće.
Praziluk je dvogodišnja biljka iz porodice lukova, ali, za razliku od većine vrsta iz ove porodice, ne formira lukovicu, te se u ishrani koristi lažno stablo i deo zelenih listova. U plodoredu dolazi na prvo mesto, jer veoma povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom, ali tek posle četiri godine može da se posadi na mesto na kojem su gajeni drugi lukovi. Za uspešno gajenje praziluka potrebno je plodno, strukturno zemljište, povoljnih fizičko – hemijskih osobina, neutralne pH reakcije.
Praziluk se konzumira tokom cele godine jer se može brati od jeseni do kraja proleća. Upotrebljava se u celosti, blagog je ukusa, i za razliku od ostalih vrsta luka nema jak miris i ne izaziva peckanje i suzenje očiju. Priprema se uz variva, a moguće ga je koristiti i prilikom pripreme supa, umaka, pita, kao i za aromatizaciju jela. Prilikom čišćenja seče se po sredini i ne ostavlja se u vodi jer može poprimiti gorak ukus.
Odličan „čistač“ organizma
Nepravedno optužen kao „antiurbano“ povrće, praziluk je, prema rečima nutricionista, pravo blago koje bi trebalo što češće imati na trpezi. Odličan je „borac“ protiv masnoća i šećera u krvi, povišenog pritiska, a zahvaljujući vlaknima normalizuje varenje. Specifična kombinacija sastojaka visoke nutritivne vrednosti ovo povrće čini veoma važnim delom dobro izbalansirane ishrane.
Iako čovek može imati puno koristi od ovog povrća, stručnjaci upozoravaju da bi osobe s oboljenjima bubrega i žučne kese trebalo da ga izbegavaju i uz dozvolu lekara ga obazrivo koriste u pripremi salata i jela. Za ovo su krive supstance poznate kao oksalati, koje, kada se u većim količinama unose u organizam kristališu i mogu izazvati probleme koji inače često pogađaju takve „bolesnike“, a postoji opasnost i da blokiraju usvajanje kalcijuma.
