Standardne mušterije Vranjanca Dragana Mladenovića, i ovog decembra subotom obavezno svrate na Bujkovsku pijacu, da kod njega pazare sobinske koštane za Bodnje veče, bez kojih ne mogu da zamisle svoju božićnu trpezu. On se svake godine trudi da im ponudi kestenje najboljeg kvaliteta, te sve što izloži vrlo brzo proda, uprkos tome što kilogram staje 500 dinara. Često zažali, kada vidi kako mu ovaj proizvod dobro ide, što na svom imanju u mestu Dobre vode, na 700 metara nadmorske visine, nema više zasađenih stabala koštana.
Koštani se isplate
“Oni uvek rode bez obzira na vremenske uslove i zato se veoma isplati”, kaže Dragan ističući da to znaju i neki njegovi sugrađani koji se svake godine u vreme berbe, „naoružani” motkama i adekvatnim džakovima uvek pojave u stoletnim zasadima koštana, da pokupe plodove misleći da su oni ničija svojina.
Neki od njih u tom pohodu zađu i u njegov zasad.
„Niko neće pre berbe da dođe da nam pomogne da očistimo izraslu travu ispod koštana, kako bi mogli bez problema da pokupimo plodove, ali su zato uvek tu kada mi to završimo i kada koštani počnu u bodljikavim opnama da padaju na zemlju”, ogorčeno priča Dragan.
Naš domaćin je odavno prestao motkom da bere kestene sa drveta. Sačeka da dobro sazru i da sami padnu na zemlju. Tada ih bez bodljikave opne pokupi u džakove i odloži u podrum, gde na temperaturi od deset stepeni odstoje mesec dana, a odatle pravo na pijacu. Oni koji umeju da prave razliku po boji kore između sobinskih i uvezenih koštana odmah ih kupe od njega.
On ne primenjuje više ni tradicionalnu tehniku odvajanja ubranih plodova od bodljikavih opni zato što je za njega postala komplikovana, a koja je tokom nedelje podrazumevala da se dva puta lopatom prebace sa jedne na drugu stranu kako bi se istresli plodovi, a potom potopili u vodu da na površinu isplivaju nekvalitetni i na taj način odvoje od kvalitetnih.
Divlja seča stoletnih koštana
Prilikom obilaska svog imanja on često ima priliku da naiđe na posečeno stablo koštana. To ga posebno zabrinjava jer smatra da može doći do potpunog uništenja zasada koji već decenijama bitišu na teritoriji ovog grada. Problem stvara i neizlečiva bolest – rak kore, koja se pojavila pre tridesetak godina. Niko ne zna da kaže kako je ova bolest nastala, ali mogu da potvrde da se stabla posle oboljevanja vrlo brzo osuše.
Bolest je, prema rečima, našeg sagovornika najvidljivija u leto kada se javljaju pukotine na kori posle čega stablo umire. Dragan je dugo pratio njen razvoj sa namerom da nađe način kako da spasi koštane. Najpre je počeo testerom da odstranjuje zaražene delove stabala. Iako je ovaj postupak dao neke kratkotrajne rezultate on je još upornije nastavio da traga za rešenjem postojećeg problema. Tada mu je palo napamet da počne da kalemi koštane. Prvo mlado stablo kalemio je pelcerom koga je uzeo sa svojih koštana. Negovao ga je kao i svaku drugu kalemljenu voćku i prve plodove je dobio posle šest godina.
„Kada sam ih posle berbe ispekao oni su bili istog kvaliteta kao i oni sa kojih sam uzeo kalem”, priča zadovoljno Dragan i ističe da je posle toga počeo da kalemi stabla i plecerom koštana koji rastu u Grčkoj i da je posle dve godine dobio prve plodove odličnog kvaliteta.
Gordana Nastić
