Građani sve više vode računa o tome šta jedu. Jedan od zahteva je da u voću i povrću nema ostataka pesticida, a to obezbeđuje i biološka mera zaštite koja podrazumeva korišćenje živih organizama – predatora. U razvijenim zemljama ta se mera uspešno sprovodi decenijama, a ovaj vid zaštite sve je interesantniji i proizvođačima u Srbiji.
Cilj svakog poljoprivrednika je da proizvede što kvalitetniji proizvod koji će lako naći put do kupca. Osim što treba lepo da izgledaju, paradajz, krastavac, paprika, kajsija, breskva, moraju da imaju ukus pravog domaćeg voća ili povrća. A to je moguće postići ako se koriste biološke mere zaštite.
– Proizvodnja bez biološke zaštite je nezamisliva. Pogotovo zbog najopasnije štetočine u proizodnji paprike, to je trips. Sa upotrebom pesticida ne postižete nikakve rezultate jer je ova štetočina rezistentna na sve preparate koji se koriste u njenom suzbijanju – kaže Igor Vasiljević, šef proizvodnje u „Zelenom hitu“.
Proizvođači kažu da je biološka zaštita jednostavnija od upotrebe pesticida.
– Potreban je monitoring klopkama da se vidi da li se populacija štetočina povećava i da li treba ubacivati predatore. Koliko ćete često ubacivati predatora zavisi od godine do godine. Kada su velike vrućine tu štetočine imaju prednost, njihova reprodukcija je daleko brža – dodaje Vasiljević.
Biloške mere zaštite odavno se primenjuju u razvijenim zemljama. Jedan od najvećih proizvođača bioloških predatora nalazi se u Holandiji, a njihovi preparati pronalaze put do kupaca širom Evrope, Amerike, Azije…
– U Srbiji proizvođači koriste naše proizvode ne samo za organsku već i za konvencionalnu proizvodnju krastavca, paradajza, borovnice. Bumbari se, recimo, koriste za oprašivanje borovnice. Sada ulazimo i u veće zasade kao što su soja, kukuruz… U Brazilu se dronovima i helikopretima raspoređuju insekti po njivama – navodi Džonatan Kopert, direktor Odeljka za stoku Kopert korporacije.
Farmeri vrlo brzo mogu da savladaju pravila biološke proizvodnje.
– Koliko često se ova sredstva zaštite kupuju, zavisi od toga šta i koliko proizvodite. Veoma je važno da se biološka zaštita nabavi dovoljno rano u sezoni kako bi se na vreme primenila. Pre nego što insekti dođu, kako bi predatori bili spremni. Koliko će se koristiti zavisi od klimatskih uslova, toplote, vlage… Važno je da farmere obučavamo kako se pravilno koristi biološka zaštita – ističe Kopert.
Biološka zaštita ponekad podrazumeva veća početna ulaganja, ali je zato krajnja dobit značajnija nego pri konvencionalnoj proizvodnji.
– Da su farmeri u prilici da biraju, oni sigurno ne bi prihvatili veća ulaganja. Dođu ovde kada hemijskim načinom ne mogu da kontrolišu određene vrste. Onda shvate da je prinos tridesetak procenata viši kad nema toksičnog efekta koji prati svaku hemijsku supstancu koja se koristi kao pesticid. Ovo je sistem koji omogućava veću produktivnost, veće prinose, bolji kvalitet – navodi prof. dr Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Gotovo svi veliki proizvođači u Srbiji proizvode hranu na način na koji se to radi u Evropi.
– Kad je reč o manjim proizvođačima, oni još pokušavaju da na konvencionalan način zadovolje zahteve tržišta, ali im je sve teže da svoje proizvode plasiraju u maloprodajne lance jer su njihovi standardi danas visoki. Oni dozvoljavaju da se prodaju samo voće i povrće sa tri aktivne materije i ne više od 30 posto maksimalno dozvoljene koncentracije, a mnogi traže da ostataka uopšte nema – napominje Momirović.
U ovom trenutku, najviše muke farmerima zadaje smrdljivi martin, jer još ne postoji predator koji ga suzbija. Dobra vest je da bi to uskoro moglo da se promeni.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
