Piše: Željko Dulanović
Svo voće, koje proizvedu na porodičnom gazdinstvu u Miševićima na Zlataru, Prelići prerade u sokove, po tradicionalnoj recepturi i na način kako se to ovde odvajkada radilo. Prave i slatka, a od nedavno i likere. Sve prirodno i zdravo, odgajeno u carstvu netaknute prirode. Njihovo imanje smešteno je na obodu kanjona Uvca, u čijim liticama se gnezdi beloglavi sup, daleko od grada i prometnih saobraćajnica.
Vida i njen suprug Miloljub – Mole Prelić u Miševićima gaje voće, koje se ne viđa tako često u ovom kraju. Jostu, ogrozd, ribizle crvene i crne, pa malinu, višnju, jagode, kupine, trešnje… Sve što može da podnese surovu planinsku klimu.
Bez dodataka i bez konzervansa
– Godinama nam je to bio samo hobi, ali pre oko godinu dana, nakon što je suprug Mole ostao bez posla u fabrici, rešili smo da s proizvodima izađemo i na tržite. Mada je sve još u domenu domaće radinosti, prodaja solidno ide, pa planiramo da proširimo proizvodnju – kaže Vida.
Angažovana je cela porodica. Koliko mu obaveze dozvole, pomogne im sin Darko, naš poznati frulaš, i ćerka Dana koja nakon udaje živi u Banjaluci, ali je najveći teret na Vidinim plećima. Vida je medicinska sestra u Domu zdravlja u Novoj Varoši, ali i pored obaveza na poslu, sve stigne.
– Sokovi i slatko koje pravimo bez veštačkih su boja i konzervansa, pasterizujemo ih na šporetu smederevcu, i pakujemo u staklenu ambalažu s našom etiketom. Mogu se kupiti u prodavnici zdrave hrane u gradu, kao i na Zlataru. Šaljemo i poštom, a dosta i poklonimo prijateljima i poznanicima. Mada nam je kvalitet proizvoda najbolja preporuka i reklama, imamo i svoju stranicu na Instagramu, pa porudžbine stižu s raznih strana – kaže Vida.
Slatko od joste i liker od crne ribizle
Najviše posla je na imanju u Miševićima, jer treba voće okopati, orezati, obrati… Pod malinom imaju desetak ari, par ari pod jagodom, više od 150 sadnica ribizle, 40 sadnica joste, a tu je i drugo povrće i voće. Taman koliko mogu da obrade sami.
– Često sam kao patronažna sestra poslom obilazila okolna, planinska sela. I gde god bih videla neko, za naše prilike neobično voće, uzimala sam sadnicu ili pelcer. Rad u bašti me je prosto odmarao. Zasad u Miševićima tako se postepeno širio, što je u jednom trenutku postalo veliki problem. Jer, kako u ovim krajevima nema organizovanog otkupa, osim za malinu, pojavio nam se višak voća. Zbog toga je proizvodnja sokova došla kao logično rešenje. Kako je tržište prosto gladno domaćih proizvoda, posao je počeo da se širi, a s njim i paleta proizvoda. Svi vole da pojedu i popiju nešto domaće, ali malo ko ima vremena ili ume to i da spremi – kaže Vida.
Slatko, kojim se uz kafu i čašicu domaće rakije u ovom delu Srbije obično počinje dan, posebno je zanimljivo turistima koji se odmaraju na Zlataru. Slatko se retko gde još kuva, a Prelići ga prave od kupine,maline, jagode…
Najviše se traži slatko od joste, koja se retko gaji kod nas. Nastala je ukrštanjem ogrozda i ribizle, i ima kiselkast ukus koji osvežava, pa Prelići razmišljaju da plodove ovog voća ponude i u svežem stanju. Bez premca je, međutim, liker od crne ribizle i crnog vina, mada se dosta traže i druga dva, od višnje i maline sa domaćom rakijom, šljivovicom.
– Volimo kombinacije raznih vrsta voća i ukusa, pa je moguće da ćemo uskoro na tržište izbaciti i neki novi liker ili slatko. Iz želje da ponudimo nešto neobično i novo nastala je i „slana korpa“ – od povrća koje proizvodimo za sopstvene potrebe. Mada je dobro prihvaćena i traži se, za sada nemamo nameru da se širimo u tom pravcu. Poštujući želju tržišta, svi naši proizvodi su u manjim pakovanjima, jer prošla su vremena kada se kupovalo na veliko – kaže Vida.
Slatka i slana korpa
Osim na teglu i flašicu, Prelići svoje proizvode odnedavno nude i „na korpu“. U ponudi su slatka i slana korpa, lepo su dekorisane, pa se obično nose kao poklon. „Slatka“ je sa sokovima i drugim proizvodima od voća. Takozvana „slana korpa“ je nešto novo i u njoj su domaći sirovi „začin Z“ (mešavina peršuna, šargarepe, crnog luka, praziluka), kisele tikvice u tegli, salata od cvekle, po pakovanje heljdinog i ražanog brašna, pasulj. Sve domaće, iz Miševića, sa Zlatara.
Većinom rade ručno
Većinu poslova na imanju oko voća Prelići obavljaju ručno. Mole Prelić (57) metalostrugar je po struci, a kako je trenutno bez stalnog posla, najveći deo vremena provodi u rodnim Miševićima.
– Imamo traktor i kosačicu kojima odradimo tek deo poslova. Mole je vrstan majstor, pa često napravi i neko priključno oruđe, kako bi nam olakšao rad- kaže Vida Prelić (50).
