Krompir traži plodno zemljište i obilnije đubrenje. Ali đubriva, koja su generalno skupa, a velike količine mogu da budu i zagađivači zemljišta, ne treba rasipati i parcele na kojima će se gajiti ovo povrće đubriti „napamet“.
Količina i vrste đubriva zavise od plodnosti zemljišta, planiranog prinosa, preduseva i namene sorte (mladi krompir, za konzum ili preradu). U proseku, deset tona krtola po hektaru iznese 50 kilograma azota, 25 fosfora i 75 kilograma kalijuma. Stoga, za prinos od 40 tona valja obezbediti četiri puta veću količinu azota, fosfora i kalijuma. Ali, to ne znači da te količine treba i uneti pre sadnje. Valja uzeti u obzir plodnost zemljišta, a da bi se ona znala neophodno je da se pre jesenje obrade uzorak odnese na analizu. Tek na osnovu nje planira se nabavka đubriva.
U skladu s preporukom diplomirane inženjerke Vladice Gavrilović, stručnjaka Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Negotinu, objavljenom na portalu ove institucije, za prinos od 40 tona valja obezbediti maksimalno 150 kg azota, 165 fosfora i 250 kg kalijuma. U početnim fazama razvoja biljaka, azot i fosfor se usvajaju u malim količinama, potrebe za njima se povećavaju u vegetaciji, maksimum dostižu u fazi zatvaranja redova i opet opadaju sa starenjem. Zahtevi za kalijumom su visoki u početku i rastu do cvetanja, a zatim opadaju. Azot ubrzava vegetaciju i utiče na formiranje krupnijih krtola. Nedostatak usporava rast, biljke su bledunjave, sa slabo bujnom nadzemnom masom. Višak azota povećava vegetativnu masu, usporava i umanjuje zametanje krtola i količinu suve materije u njima, povećava osetljivost na mnoge bolesti, u prvom redu plamenjaču. Problem nedostatka fosfora izražen je na kiselim i siromašnim zemljištima i kada ga blokira gvožđe. Simptomi su najizraženiji na listovima, koji su tamnozelene boje, bez sjaja, a biljke su niže od normalno ishranjenih. Kalijum se na lakim zemljištima brzo ispira, a na teškim ga blokoraju drugi elementi pa se, iako ga često ima dovoljno, na biljkama mogu videti listovi sa žućkastim do tamnosmeđim delovima po obodu liske, koja je gruba i uvija se, a krtole su osetljivije na tamne pege i teže se čuvaju.
Krompiru valja obezbediti i dovoljne količine magnezijuma i mangana. Manjak magnezijuma javlja se uglavnom na kiselim i alkalnim zemljištima, a posledice nedostatka posebno dolaze do izražaja tokom suvih proleća i leta. Kompletne biljke su bledožute, a žutilo je izraženije na donjim listovima. Prvo požuti deo liske između nerava, koji kasnije nekrotira. Nedostatak se nadoknađuje kroz osnovna i folijarna đubriva.
Manjak mangana je najčešći na lakim, peskovitim zemljištima čija je pH vrednost veća od 5,5. Suša i visoka temperatura doprinose da su simptomi još izraženiji – vršni deo biljke i mladi listovi se uvijaju, a tkivo između nerava postaje žuto, s mnogo crnih, nekrotičnih tačaka duž nerava. Nedostatak se rešava samo primenom folijarnih đubriva.
U skladu s preporukom ovog stručnjaka, polovinu ukupnog azota valja dodati pre sadnje, 10 odsto posle nicanja, a ostatak pre početka cvetanja, dok se fosfor i kalijum unose pre sadnje. Za dobijanje visokog i kvalitetnog roda treba kombinovati organska i mineralna đubriva, od kojih su najpogodnije kombinacije 8:10:24, 10:20:30, a najbolje rezultate daju ona sa magnezijumom i sumporom, kao što su 12:10:22 + 2%MgO + 11%S. Prihranjuju se samo srednje kasne i kasne sorte KAN-om ili specijalnim đubrivima za ovu namenu.
S.M.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
