Fenofaza biljke i kondicija, tj. pripremljenost voćke kada ulazi u zimski period, ključni su faktori intenziteta štetnog uticaja niskih zimskih temperatura na voćne vrste.
O stanju biljaka u voćnjacima u Srednjoanatskom okrugu master voćarstva Maja Martinov iz PSS Zrenjanin kaže da zbog temperaturnih kolebanja u prvoj dekadi januara, gde su se dnevne temperature dostizale i 15 stepen, voćke se nalaze u vrlo različitim fenofazama razvoja vegetacije.
– Nepovoljni vremenski uslovi uticali su da dođe do ubrzane faze organogeneze, odnosno, bržeg obrazovanja cvetnih začetaka u generativnim pupoljcima, kaže Martinov.
Prema njenim rečima, kod koštičavih voćnih vrsta došlo je do kretanja sokova, pa u ovom trenutku imamo čak i cvetanje vrlo ranih sorti kajsije. Kod jabučastog voća stanje je nešto povoljnije, jer se ove voćke i dalje nalaze u fazi mirovanja.
– Ovo su vrlo osetljive faze kod biljaka, kada i slabi mrazevi mogu dovesti do velikog izmrzavanja, kako lisnih, tako i cvetnih pupoljaka. Izmrzavanje cvetnih pupoljaka nastaje pri temperaturi od -5 stepeni Celzijusa, dok se otvoreni cvetovi oštećuju na temperaturama od -2 stepena. Po pravilu, što je vegetacija više odmakla – biljka je osetljivija na izmrzavanje, objašnjava ona.
Martinov dalje kaže da postoje brojne preventivne mere koje se mogu primeniti protiv poznih prolećnih mrazeva i izmrzavanja kao što su krečenje stabala, zadimljavanje, zaštita voćaka pomoću veštačke kiše, primena hormonskih preparata ili aminokiselina kao npr.„Isabion”, „Megafol” itd. koji pomažu regeneraciju sprovodnih elemenata i kambijalnog tkiva i imaju „antistres efekat” kod biljaka. Za ove preparate uslov je da biljka na sebi mora imati određenu lisnu masu, pa ih treba primenjivati samo u tim fenofazama. Međutim, najvažnije je pri zasnivanju zasada odabrati povoljnu lokaciju za određenu voćnu vrstu ili sortu, jer se tada svi ostali rizici svode na minimum.
– Prilikom rezidbe preporuka je da se kod voćnih vrsta kod kojih je isprovocirano kretanje sokova, rezidba obavi što pre. Dok se kod voćaka koje su još uvek u fazi mirovanja, rezidba može odložiti za nešto kasniji period, kaže Maja Martinov.
Ona dodaje da, ukoliko postoji mogućnost, pre rezidbe trebalo bi uraditi laboratorijsku analizu pupoljaka i utvrditi izdiferenciranost, tj. potencijalnu rodnost cvetnih pupoljaka u jednom voćnjaku.
– Tek nakon toga može se dati najispravnija preporuka o vrsti i intenzitetu rezidbe. Ako se analizom utvrdi da je procenat pravilno formiranih cvetnih pupoljaka viši od 80 odsto, u takvim zasadima može se primeniti oštrija rezidba u pravcu održavanja uzgojnog oblika i planiranja visokih prinosa. Međutim, u voćnjacima gde su cvetni pupoljci slabo izdiferencirani (ispod 40%), rezidba mora biti blaža, kako bi se sačuvao sav postojeći rodni potencijal, savetuje Martinova.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay
