Iz Kragujevca je Dejan Romandić ovih dana dopremio na Tikvu iznad Nove Varoši više od 200 bala sena. Prešao je pola Srbije kako bi za svoje blago obezbedio kvalitetnu hranu. Zima se odužila i ponestaje sena pa su stočari u strahu da neće imati dovoljno da ishrane stoku.
Zbog snega koga još ima dosta, Dejan nije mogao kamionom do kuće, pa je seno morao da pretovara nekoliko puta. I ni jednom se nije požalio da mu je teško.Romandić je od onih domaćina za koje kažu da bolje pazi stoku nego sebe. A takvih je mnogo u planinskim selima jugozapadne Srbije.
-I stoka kao i svaki dugi živi stvor, voli da kvalitetno pojede, a seno lucerke koje sam kupio u Šumadiji je prvoklasno. Zeleni se kao da je juče košena. Koštalo me je 400 dinara po bali sa prevozom, i vredi svake uložene pare. Mogao sam i jeftinije da prođem da sam kupovao u Novoj Varoši, ali ne bi dobio ovaj kvalitet- priča Dejan (35).
Na porodičnom imanju u Draževićima, nadomak grada, Dejan trenutno gaji tri krave, 20 ovaca i isto toliko jagnjadi, kao i par koza i jaradi. U brdima iznad zaseoka na Tikvi, kosi oko šest hektara planinskih livada. Prošle godine suša je učinila svoje, i trava je podbacila mada je livadu gnojio stajnjakom, pa je spremio svega 150 tovara sena, dosta manje nego prethodne.
– Česti su mrazevi i stoka traži obrok više, a ko hoće da mu ovce i krave u dobrom stanju dočekaju proleće ne sme da štedi na senu, kao ni na koncentratu i žitu. Imam još oko 35 tovara svoga sena, ali nisam smeo da rizikujem. Ovde na skoro 1.200 metara nadmorske visine proleće kasno stiže, pa moramo da polažemo sve do Đurđevdana, a često i nakon toga- priča Romandić.
Dejan radi u fabrici za preradu plastike kao portir preko agencije, ali je sudbinu vezao za selo. Pre par godina je u savremenu štalu uložio 14.000 evra , i kupio deo mehanizacije. Na imanju mu pomažu deda Dobro ( 81) i baba Rada ( 76), bez kojih bi, priznaje, malo šta stigao.
-Da bi nešto zaradio mora stoka da ti je dobra, jer niko neće da kupi mršavog brava, a nema ni dobrog kajmaka i sira bez dobre krave i kvalitetne paše. A da bi sve to imao mora puno da se radi. Trenutna situacija je takva da nema puno zarade, ali nadam se boljem. I ne nameravam da napuštam selo. Ovde sam svoj na svome, a i grad mi je tu na par kilometara- kaže Romandić.
Željko Dulanović
