Preslica je biljka specifičnog izgleda i u narodnoj medicini svrstava se u izuzetno lekovite. Zbog rasporeda listova, ima izgled četke, ali podseća i na konjski rep i preslicu. Otuda nazivi preslica ili konjski rep. Osim za lečenje ljudi, u prošlim vekovima služila je i za pranje posuđa, ribanje, pa čak i peglanje. Takođe, nosi i ime poljski rastavić i od nje se kuvaju lekoviti čajevi i prave preparati za zaštitu biljaka.
Ova biljka je u prirodi rasprostanjeni korov, koji raste svuda gde je zemljište dovoljno vlažno tokom cele godine. Ima je pored puteva, šuma, na livadama i pašnjacima, pored železničkih pruga ili na neobrađenim parcelama. Invazivna je i otporna, pa često potiskuje druge biljke iz svog okruženja, i teško se iskorenjuje. Izgledom podseća na paprat, ima uspravnu i tanku stabljiku, koja može da naraste i do pola metra, a iz nje se pršljenasto razvijaju brojni listovi.
Čaj za zdrava usta i za rane
– Treba razlikovati plodne od neplodnih biljaka. Jer, plodna stabla se ne sakupljaju za čajeve. Ona imaju specifičnu boju, crvenkasto – braon ili braon. Plodno stablo raste najviše do 30 centimetara i na stabljici je najviše pet članaka iz kojih izbije od 6 do 12 braon listova. Plodna stabla nisu razgranata, na vrhu imaju cvetni klas i ne upotrebljavaju se za lečenje. Neplodne biljke koje se prikupljaju i koriste kao lekovite imaju grubo zeleno stablo i na njemu je do 18 članaka. I listovi su člankoviti i ima ih od 6 do 18. Boja je prvi pokazatelj koja se biljka bere – kaže Milorad Mijović, poznavalac lekovitih trava iz Šumadije.
Preslica se sakuplja u prirodi u martu i aprilu i sušenjem se gube njena neželjena svojstva. Ova biljka služi za remineralizaciju tkiva, jer je bogata mineralima, a najviše silicijumom. Pospešuje izlučivanje mokraće, a njene stabljike sadrži flavonoide koji deluju kao antioksidanti. Preslica se preporučuje za obnavljanje oštećene kože, za lečenje ekcema, konjuktivisa i čireva.
Čaj je dobar kod upale grla, desni, za lečenje fistula. Potrebno je 150 grama suve preslice preliti sa litrom ključale vode. Kad se prohladi koristi se za ispiranje usta i rana, kao obloga kod ekcema, kod lupusa ili kod lišajeva. Dobar je kod lečenja artritisa i reumatizma.
Postoji i tinktura koja se pravi tako što se sterilisana teglica napuni i prelije sa alkoholom jačine 38 procenata. Sve stoji oko 4 nedelje, procedi se i spakuje u tamne flašice. Tinktura se može koristiti i za unutrašnju upotrebu, najviše 20 kapi dnevno koje se sipaju u čaj ili vodu – dodaje Mijović.
Poljski rastavić nije poželjno koristiti u većoj količini, niti u većoj koncentraciji, a potrebno je uvek konsultovati se sa doktorom. Ne pije se dug vremenski period, već sa prekidima i čaj ne treba zaslađivati. Da je ovo biljka, kod koje je potreban veliki oprez i konsultacija za poznavaocima svojstava lekovitih trava, govori i podatak da stoka na ispaši nikada ne pase preslicu.
Piše: Biljana Nenković
