Pretakanje vina je prva važna mera kod negovanja vina. Kada ga uspešno obavite, sledi “odležavanje” vina. Potrebne pripreme pred prvo pretakanje vina – prvo pretakanje vina treba obaviti po završenom alkoholnom vrenju, tj. kada je sav šećer fermentisao, odnosno kada je prešao u alkohol i ugljen dioksid, kada se mlado vino probistri i stalože sve nerastvorive materije i nečistoće. Kalendarski prvo pretakanje vina obavljamo od polovine novembra do kraja januara, kada će to biti odlučićemo na osnovu organoleptičke i laboratorijske analize vina. Prilikom pripreme pretakanja neophodno je pripremiti čiste i zdrave bačve, odnosno vinske sudove i pribor kojim se služimo prilikom pretakanja vina. Podrumske prostorije treba da budu besprekorno čiste, okrečene i dezinfikovane sumpor dioksidom, paljenjem sumpornih traka ili sumpora u prahu, i dobro provetrene, bez stranih mirisa.
Da bismo preventivno sprečili jednu od čestih mana mladog vina, smeđi prelom, pre prvog otvorenog pretakanja mladog vina potrebno je izvesti test osetljivosti vina na prelom u trajanju od 24 do 48 sati kako bismo ustanovili da li je vino podložno oksidaciji, odnosno smeđem prelomu. Ukoliko je vino podložno oksidaciji, ne pristupa se otvorenom pretakanju pre nego što se vino sumporiše sa kalijum metabisulfitom-vinobranom sa dozama 10 -15 grama na 100 litara vina ili sa sumporastom kioselinom 0,5 -1,0 dl/hl. Preporuka je da se sumporisanje vina obavi najmanje 48 sati pre pretakanja. Zajedno sa sumporisanjem vina, preporuka je dodati 2-5 gr vitamina C u prahu, koji deluje kao antioksidans.
Vinobran ili sumporastu kiselinu neposredno pre upotrebe potrebno je rastvoriti u izvesnoj količini vina, a nakon toga uliti u sud-bačvu uz energično mešanje. Ali, ako je vino bistro, da bi izbegli dizanje taloga i mučenje vina, preporuka je vinobran i vitamin C staviti u platnenu vrećicu tako da vise u polovini bačve dva do tri dana, a pri pretakanju će se još bolje i ravnomernije izmešati. Da li će prvo pretakanje vina biti obavljeno otvoreno ili zatvoreno, mišljenja stručnog mnjenja su podeljena, jer jedni smatraju da sortna vina bolje pretakati zatvoreno, kako bi se što više sačuvala buketna svojstva (mirisne materije sorte).
Ali za stona vina potrebno je obaviti otvoreno pretakanje kako bi se ubrzao proces dozrevanja vina (esterifikacija), reakcijom alkohola i kiselina u vinu. Otvoreno pretakanje mladog vina, moramo obavezno obaviti ukoliko primetimo da vino poprima miris na vodonik sulfid (pokvarena jaja) i ako je provrelo vino ostalo sluzavo. Da bismo razbili kolonije bakterija koje su izazivači sluzavosti, to vino moramo pretakati otvoreno uz što intenzivnije aeriranje i maksimalnim lupanjem vina. Jedan od načina može biti pretakanje pumpom i na izlazu creva zakačiti ruža tuš za zalivanje radi što boljeg razbijanja vina. Mlada vina slabijeg kvaliteta se u prvoj godini starosti pretaču 4-5 puta, a kvalitetna vina i vina starijih godišta pretaču se 1-2 puta.
Izvor: PSSS Smederevo
Piše: Vida Evstratiev, dipl. inž. poljop.
