Posle okončanja glavnih pčelinjih paša pčelari polako počinju pripreme pčelinjih društava za narednu godinu, koje obuhvataju uzimljavanje pčela, kontrolu pčelinjih društava pregledom gnezda, čuvanje oplođenih matica, sužavanje i utopljavanje gnezda i obezbeđivanje mira na pčelinjaku. U našim uslovima umereno kontinentalne klime priprema pčela za zimovanje počinje u julu i avgustu. A da bi jedno pčelinje društvo uspešno dočekalo proleće mora da bude jako i brojno, da ima mlade pčele i mladu plodnu maticu, da je u košnici mir i da je utopljena, da ima dovoljno zaliha hrane i to meda dobrog kvaliteta kao i cvetnog praha.
– Pčelinje društvo ne treba uzimljavati sa manje od 7 do 8 gusto posednutih ulica sa pčelama na okvirima u košnici. Pčelinja društva se mogu zazimiti u dva nastavka i to prazno medište dole i plodište gore, dok se nedovoljno jako pčelinje društvo uzimljava u jednom nastavku – ističe Ivica Tomić, svetodavac za stočarstvo u vranjskoj PSSS
Zazimljavati jaka pčelinja društva
Treba zazimljavati samo jaka pčelinja društva. Jako društvo treba da ima 15 do 20 kilograma meda po košnici, a njegove prednosti su i to što bolje održava temperaturu u njoj. U našim klimatskim uslovima potrebno je obezbediti krajem septembra za prezimljavanje najmanje 3 kilograma meda za svaku ulicu posednutu pčelama. Pčelinje društvo zimuje, ako je obavljeno prihranjivanje septembra i oktobra sa prerađenim šećernim sirupom. Da bi se dobila mlada generacija pčela za prezimljavanje treba dodavati tečnu hranu u avgustu i septembru. Veoma je bitno da se obrati pažnja na kvalitet meda. Naime med od medljike sadrži veoma visok procenat dekstrina, koji nije pogodan za zimsku ishranu. Medljika nema mirisa, po ukusu podseća na slabu rakiju, karamelu ili smolu. Gušća je i teško se istresa iz ramova. Pčele obično ne poklapaju medljiku. Takav med treba zameniti pravim medom. U toku jeseni u našim uslovima, pčelinje društvo se prihranjuje svake druge večeri sa po 1 do 2 litra sirupa.
Starost matice i pčela radilica ima veliku ulogu za njihovo prezimljavanje. Iscrpljene matice i stare pčele ugroziće opstanak zajednice jer u proleće neće razviti leglo. Pčele će nastojati da maticu održavaju u životu koristeći zadnju mogućnost da spasu propadanje svog društva.
– Starost matice može se lako utvrditi prema leglu. Stara i iscrpljena matica polaže jaja na većem broju okvira raštrkano, pa je leglo izmešano – šareno. Na jednom okviru, između ćelija sa zatvorenim leglom vrlo često su prisutne ćelije sa otvorenim leglom i ćelije sa medom i cvetnim prahom – kaže Tomić.
On nagalašava da se starost matice može odrediti i preko uzastopnog nadražajnog prihrnajivanja pčela. Ako matica posle uzastopnog prihranjivanja pčela ne polaže jaja u koncentričnim krugovima bez preskakanja ćelija smatraće se sumnjivom maticom, pa je takvu maticu potrebno ukloniti iz košnice, a umesto nje dodati mladu maticu u Batlerovom kavezu.
Tekst i foto: Gordana Nastić
