Grašak uspeva na mnogim tipovima zemljišta,od lakih do težih.Najbolje uspeva na slabo kiselom,neutralnom i slabo alkalnom zemljištu (pH 6-8).Podvodna,zabarena i vrlo teška zemljišta nisu pogodna za proizvodnju graška.Grašak treba uvrstiti u plodored u sistemu navodnjavanja.Može da se gaji posle paradajza,paprike,žitarica i industriskog bilja.On je odličan predusev i ne podnosi monokulturu.Osnovnu obadu treba obaviti u jesen.Strukturna i rastresita zemljišta treba orati na dubinu 25-30 cm,a zbijena i teška dublje,na 30-35 cm. Laka i ocedna zemljišta treba ostaviti u otvorenim brazdama,a teška zemljišta usitniti tanjiračom još sjeseni.Tako se omoguava rana priprema zemljišta za setvu na teškim tipovima zemljišta.
Potrebe graška za đubrenjem su manja u poređenju sa drugim povrtarskim usevima.U zemljište umerene plodnosti unosi se 20-30 kg azota,60-80 kg P2O5 i 40-60 kg K2O po hektaru.Polovina fosfornog i kalijumovog đubriva zaorava se u jesen,a ostatak zajedno sa azotom u predsetvenoj pripremi.Predsetvena priprema počinje čim to vremenske prilike dozvole,u našim uslovima tokom marta.Rasturanje đubriva a zatim usitnjavanje setvenog sloja obavlja se tanjiranjem,drljanjem ili setvospremačem.
Grašak se seje odmah posle obavljene pripreme za setvu.Kasnije posejan daje po pravilu niže prinose.Kasna setva podbacuje u godinama kada u toku cvetanja i zametanja mahuna nastane period toplog i sušnog vremena.Izborom sorti različite dužine vegetacije i podešavanjem vremena setve produžuje se period berbe i sezona prerade graška.Grašak se seje na međurednom razmaku 12-20 cm a u redu 3-4 cm i na dubini 5 cm. Poznate sorte kod nas su: Visak,Gorostas,Galija,David,Golijat,Šumadinac.
Piše: dipl.ing.polj. Milosavljevič Zoran, PSSS Srbije
