Zemljište, odnosno tereni koji su uspešno privedeni vinogradarskoj proizvodnji, mogu ali ne moraju, predstavljati optimum za podizanje novog vinogradarskog zasada. Potrebno je da se izvrši uvid u stanje zemljišta – da se utvrde njegova biološka, fizička i hemijska svojstva – i da se preduzmu mere za eventualnu popravku navedenih svojstava. Preduzimanje ovih mera uvek je u punoj zavisnosti od osobina vinograda koji se namerava zasnovati. Među najznačajnije mere popravke zemljišnih osobina svrstavaju se:
Eliminacija zamorenosi zemljišta (Ovaj pojam je vezan za pretkulturu – za podizanje vinogradarskog zasada na zemljištu na kome je pre toga dugo gajena loza ili neka druga višegodišnja voćna vrsta).
Humifikacija (Udeo humusa u zemljištu je višestruko značajan: kao činilac povoljne zemljišne strukture, kao antierozioni činilac, i kao izvor mineralnih materija za ishranu loze. Za dobro rastenje i razviće vinove loze i ostvarivanje zadovoljavajućih prinosa grožđa, u zemljištima vinogradarskih zasada humusa treba da bude 2,5 do 3,0%. Neposredna humifikacija podrazumeva korišćenje stajnjaka, komposta i oplemenjenog treseta. Hemijskom analizom najpre se utvrdi sadržaj humusa, a zatim se obračunavaju količine stajnjaka koje treba dodati. Obično se koriste sledeći prosečni normativi: za povećanje humusa od 1% u sloju zemljišta od 10 cm potrebno je dodati 125 tona/ha dobro zgorelog stajnjaka.
Fertilizacija (Kalijumizacija i Fosfatizacija). Pod fertilizacijom ili meliorativnim đubrenjem se podrazumeva dovođenje zemljišta na takav stepen obezbeđenosti hranljivim elementima (makro i mikro elementi) koji obezbeđuje optimum uspevanja loze. Mnoga istraživanja, a i rezultati iz proizvodne prakse su pokazali da optimalne količine fosfora i kalijuma u vinogradarskim zemljištima variraju u zavisnosti od tipa zemljišta i visine planiranih prinosa, a kreću se: za fosfor od 10 do 20 mg P2O5 u 100 g vazdušno suvog zemljišta, a za kalijum od 30 do 40 mg K2O u 100 g vazdušno suvog zemljišta. Za lozu je najpovoljnije ako zemljište sadrži umerene količine kreča (10 do 15%), i to u hemijskom i fizičkom obliku koji doprinosi da kiselost iznosi pH 6 do 7. U zavisnosti od stepena kiselosti zemljišta, količine krečnjaka za kalcifikaciju kreću se od 10 do 100 t/ha. Usitnjeni krečnjak se rastura po površini 1 do 3 meseca pre rigolovanja.
Piše: Danko Petrović, PSSS Srbije
Foto: PSSS Srbije
