Kao i kod podmlatka drugih domaćih životinja, tako i kod junica se razlikuje polna i priplodna zrelost. Kod njih se polni nagon javlja u različitom dobu života u zavisnosti od stepena stasavanja rase kojoj pripadaju. Međutim, stočar ne sme dozvoliti da prvi pripust usledi sa prvim znacima polne zrelosti, odnosno junice ne treba pripuštati čim se pojavi prvo gonjenje jer one tada nisu dostigle odgovarajuću telesnu masu.
– Iz biološkog i ekonomskog razloga potrebno je da se prvo oplođavanje izvede u vreme kada je to najprikladnije kako za životinju, tako i za njenu kasniju proizvodnju, a samim tim i za rentabilnost te proizvodnje – savetuje Ivica Tomić, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj lsužbi.
Ako se prvo oplođavanje obavi prerano onda će, prema njegovim rečima, doći do usporavanja razvitka, pa čak i do zakržljavanja grla. Rano pripuštene junice daju manje vitalnu i lakšu telad i manje mleka u prvoj laktaciji. Takođe, s tim junicama treba po teljenju sačekati nešto duže do ponovnog pripusta kako bi se bolje oporavile. Zaostajanje u rastu za vreme prve rane oplodnje ne nadoknađuje se u potpunosti, pa nedovoljno razvijen organizam ostaje takav i ubuduće.
Kao što nije poželjno junice pripuštati suviše rano, nije preporučljivo ni suviše dugo odlaganje prvog pripusta jer se tada dobijaju krupnije životinje, koje kasnije počinju da se isplaćuju, pošto se sa proizvodnjom mleka počinje nekoliko meseci kasnije, a to poskupljuje proizvodnju. Sem toga često se dešavaju smetnje pri oplođivanju kod starijih junica, pa može da dođe i do jalovosti.
Kasno prpuštene junice su dobre telesne građe, daju težu telad i više mleka u prvoj laktaciji, ali je ukupan broj dobijene teladi kao i broj laktacija manji, a samim tim i ukupna količina mleka manja. Suviše kasno pripuštene junice su sklone gojaznosti, te često ostaju neplodne. Ukoliko se i oplode po teljenju daju znatno manje mleka zbog toga što se u vimenu nalazi mnogo masnog tkiva. Vreme prve oplodnje prvenstveno zavisi od rasnog sastava.
– Na osnovu toga razlikujemo tri kategorije. Prva je ranostasna i kod nje je polna zrelost od šest do devet meseci, a optimalno vreme prvog pripusta se kreće od 14 do 15 meseci (šorthorn, hereford, aberdin – angus) – ističe Tomić naglašavajući da je kod srednjestasnih kategorija, polna zrelost od 9 do 12 meseci, dok je optimalno vreme prvog pripusta od 16 do 18 meseci (simentalska istočno – frizijska). Kasnostasne kategorije imaju polnu zrelost od 11 do 14 meseci, a optimalno vreme prvog pripusta je od 24 do 28 meseci (buša, kolubarsko goveče).
Međutim, kada se govori o najpogodnijem momentu za prvo oplođavanje pogrešno je donositi sud samo na osnovu starosti. Junicu treba prvi put privesti oplođavanju onda kada je dostigla i odgovrajuću telesnu razvijenost. Smatra se da se sa pripuštanjem može početi kad junice dostignu dve trećine mase odraslih grla rase kojoj pripadaju. To znači da ako su krave u odraslom stanju mase 550 do 600 kilograma njihove junice treba osemeniti sa masom od 360 do 400 kilograma.
Tekst i foto: Gordana Nastić
