Насловна ТЕМЕ ЛЕКОВИТО И ЗАЧИНСКО БИЉЕ PRIRODNA APOTEKA: Lekoviti darovi divlje prirode

PRIRODNA APOTEKA: Lekoviti darovi divlje prirode

У скровитим ћошковима природе рађају плодови препуни благодети. Чекају на пропланцима, висоравнима и долинама да их уберемо и откријемо право благо за наше здравље

1138
Трњина/Фото: Pixabay

Pre prvih mrazeva valjalo bi se zaputiti tamo gde ljudska noga retko kroči. Jer, kažu prirodnjaci, tamo gde ljudi nema, darovi prirode su bogatiji. U skrovitim ćoškovima prirode rađaju plodovi prepuni blagodeti. Čekaju na proplancima, visoravnima i dolinama da ih uberemo i otkrijemo pravo blago za naše zdravlje.

Trnjine, drenjine, gloginje i šipurak, tek su mali deo poklona divljine koji mogu da se pretoče u tegle i flaše. Da, imaju trnje, ali do dobrih stvari stiže se manjom ili većom mukom. Kada uberete plodove prirode, ostaje vam samo da potražite poneki savet iskusnijih i napravite zdrave delikatese. Neprskano i zdravo je, uostalom, u trendu.

Trnjine

Trnjina je biljka čiju lekovitost narodna medicina poznaje od davnina. Skoro svi njeni delovi su lekoviti, od korena preko kore, do cveta, listova i na kraju plodova. Postoje dokazi da se koristila u ishrani još u Kamenom dobu, a bila je redovna hrana kod starih Grka i Rimljana. Kod nas je poznata i pod imenom trnina, trn, crni trn, crni grm, trnjavka, trnavke, divlja šljiva, kukinja i grmulja.

Raste kao samonikli grm na pašnjacima, sunčanim brežuljcima, rubovima šuma ili krčevinama. Prepoznaćete je po raširenim trnovitim granama i okruglom plodu nestvarne tamno plave boje, koji je iznutra mesnat, zelenkasto obojen. Trpkog je i kiselog ukusa. Na prvi zalogaj pomalo je odbojan, jer skuplja usta. Počinje da sazreva u septembru, ali baš zbog tog trpkog ukusa, najlepše ga je jesti tek nakon mraza. Može da se bere i ranije, ali tada ga je poželjno prethodno zamrznuti da bi se izgubila gorčina.

Od trnjina mogu da se prave sirupi, džemovi, mešane marmelade, likeri. Voćnim kompotima povećava lekovitost, a u gastronomiji služi kao začin jelima od divljači. Gordana Cicić iz Petrovca kod Kragujevca od trnjina pravi liker i nesebično ga deli.

Liker od trnjina

– Oko 400 grama plodova trnjina staviti u teglu i preliti sa 2dl meda i 5dl lozovače ili šljivovice. Ako tegla stoji na suncu, potreban je 21 dan da se med otopi. Ako nemate med, može da se prelije i šećerom. Ako tegla stoji u tamnoj prostoriji, povremeno je treba protresti. Posle šest nedelja trnjina će pustiti sok – objašnjava Gordana jednostavnu pripremu likera intenzivne boje i ukusa.

Šipurak/Foto: Pixabay

Šipurak

Rudničani su osmislili neobično piće od sasvim obične voćke – šipurka. I recept, na svu sreću nije tajna. Čašica likera od šipurka, kojeg ima u skoro svakoj vrzini, po nutritivnoj vrednosti menja kilogram neprskanog voća. To su ustanovili profesori Hemijskog fakulteta iz Beograda, nakon što su analizirali liker Momčila Paunovića iz varošice Rudnik. Ovaj penzionisani automehaničar eksperimentisao je sa šipurkom i došao do recepta za ovaj voćni liker. Ukus napitka varira, a podseća pomalo na konjak. Nije previše sladak, poput većine likera, oštar je, ali pitak. Paunović kaže da bi ovo piće svako trebalo da ima u kući, naročito zato što šipurka ima na svakom koraku.

Čašica za zdravlje

– Najbolje je uzeti balon od pet litara i napuniti ga do vrha šipurkom, kome su skinuti delovi od cveta i peteljke. Šipurak mora da bude zreo, ali da se plodovi ne raspadaju. Nalije se lozovom rakijom, balon se zatvori i to bi trebalo da stoji godinu dana, najmanje. Posle toga se procedi i spremno je za upotrebu. Uzorak sam davao prijatelju s Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Velu Tešoviću. Probao je liker, a onda ga odneo na analizu. Rekao mi je da je nutritivna vrednost čašice od 0,3dl likera ista kao da ste pojeli kilogram voća, jer toliko ima šećera, vitamina i ostalih hranljivih sastojaka – kaže Momčilo Paunović.

Drenjina/Foto: Pixabay

Drenjine

Dren je drvo zdravlja kod Srba. Znamo za poslovicu „Zdrav k’o dren“, kao i da se njegov pupoljak stavlja u božićnu česnicu. Ko ga pronađe, biće zdrav cele godine. Nesumnjiva je lekovitost ovog prelepog crvenog ploda. Plodovi sazrevaju od jula do sredine oktobra, što zavisi od klime i nadmorske visine. Bogat je vitaminom C, kojeg ima dvostruko više od pomorandže, taninima i pektinom, a sadrži i glioksalnu kiselinu, kao i organske kiseline, šećer i sluz. Tanini i pektini povoljno deluju na sluzokožu organa za varenje, pa su drenjine odličan melem za želudac i creva. Od plodova i kore drena pripremaju se čajevi i lekoviti preparati za lečenje grla, malokrvnosti, bolesti bubrega, hemoroida, dijareje, šećerne bolesti.

Slatko, kompot, džem i sok od zrelih drenjina, lekoviti su gotovo koliko i sveži plodovi. Drenjine se svrstavaju u bezglutensku hranu. U mediteranskim zemljama nedozreli plodovi konzervišu se u slanoj vodi kao masline. Recept za sok od drenjina bez kuvanja je krajnje jednostavan i dala nam ga je Vladanka Aleksić iz Guberevca kod Knića.

Savršen prirodni lek

– Za savršeni prirodni lek potrebno je 3kg drenjina, 3 kesice limuntusa i 2l vode. Drenjine izgnječite rukama u većoj posudi. Dodajte limuntus i vodu i sve zajedno prekrijte krpom. Ostavite da stoji 24 sata i procedite kroz gazu. Dodajte proizvoljnu količinu meda i pasterizujte u takozvanom dunstu. Ako pravite liker, dovoljno je drenjine staviti u lozovaču s malo meda i čekati da priroda uradi svoje – kaže Vladanka.

Gloginje/Foto: Pixabay

Gloginje

Sitni, crveni plodovi neutralnog ukusa, koje zaobilazimo dok prolazimo kroz šumu, sjajan su lek za srce. Glog raste uz puteve, ivice šuma i livada, a karakterističan je po trnju i trokrakim i petokrakim listovima. Plodovi se beru u jesen kada su jarkocrveni. Kažu da je glog jedna od biljaka posebno korisnih za srce, a liker od njegovih bobica služi kao sredstvo za jačanje srca.

Recept za sirup od gloga dobili smo od sestrinstva manastira Kamenac kod Gruže.

Sirup za srce

U blender stavite kilogram bobica gloga, prelijte vodom tako da tečnost bude nekoliko centimetara iznad plodova. Izblendirane gloginje ostavite da stoje 24 sata. Nakon toga stavite u šerpu pa na laganu vatru, a kada počne da ključa, neka se kuva još pola sata. Procedite tečnost, a u izblendirane gloginje dodajte novu vodu. Zatim ih opet kuvajte pola sata i ostavite da stoje još toliko. Oba soka procedite kroz krpu da se dobije gusta masa, a zatim je krčkajte na laganoj vatri dok ne ostane 1/4 mešavine. Sipajte u sterilisane flaše i uzimajte 6 do 12 kašika dnevno. Rok trajanja je neograničen.

B.N.

Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.