Lekovito bilje sakuplja se skoro cele godine. Najvažnije je napraviti sopstveni lekoviti špajz s osušenim biljem, od kojeg u svako doba godine može da se kuva čaj, pravi aromatično i lekovito ulje ili tinktura. Biljke se sakupljaju na područjima koja su nezagađena, daleko od puteva i industrijskih postrojenja. Ovo i još neka pravila branja treba poštovati, kako bi lekovitih biljaka bilo dovoljno i za kućnu apoteku, ali i za sledeća pokoljenja.
Piše: Biljana Nenković
Prosečna kućna biljna apoteka trebalo bi da ima oko 30 lekovitih biljaka. Poznavaoci narodne medicine predlažu da se tokom godine skuplja bilje s tog spiska, kako bi za većinu boljki, u svakom trenutku, u kući bilo dostupno pomoćno sredstvo za lečenje.
Spisak za podsećanje
Na ovom spisku su se našli: kopriva, anis, kantarion, majčina dušica, maslačak, divlji origano, hajdučka trava, kamilica, valerijana, matičnjak, lipa, breza, beli luk, ruzmarin, neven, glog, bokvica, žalfija, bosiljak, beli slez, hibiskus, lavanda, menta, orah, podbel, pelin, rastavić, šipak, krušina, kičica.
U junu se bere i suši mnoštvo lekovitog bilja, koje treba smestiti u papirne ili tekstilne vrećice, ili pak u staklene ili porcelanske posude. U prvom letnjem mesecu skupljaju se: crni i beli slez, borovnica, breza, brusnica, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučka trava, islandski lišaj, pitomi kesten, jagoda, jagorčevina, kantarion, kičica, mrtva bela kopriva, kruška, kupina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, rastavić, različak, kamilica, virak, vranilovka i zova.
Lekovitost traje godinu dana
Većina lekovitog bilja ima rok trajanja do godinu dana, jer vremenom se gube lekovite materije, te ih svake sezone treba iznova brati i skupljati. Prilikom berbe treba voditi računa o tome da se lekovito bilje ne pomeša s otrovnim. Poznavaoci narodne medicine predlažu da se tokom godine skuplja bilje s tog spiska, kako bi za većinu boljki, u svakom trenutku, u kući bilo dostupno pomoćno sredstvo za lečenje. Nikad na jednom mestu ne treba obrati i iskopati svo bilje i ne treba ga čupati iz korena, ako se skuplja cvet ili lišće. Treba ostaviti bar trećinu biljaka s jednog područja, kako bi se ono razmnožavalo i poraslo do sledeće godine. Bilje se bere samo po lepom i suvom vremenu. Nikada se ne skuplja po kiši ili neposredno posle nje, kao ni dok se ne digne rosa.
Kantarion
Latinski naziv za jednu od najpoznatijih lekovitih trava kod nas je hypericum perforatum. Zovu je još i bogorodičina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje, gospino zelje, pljuskavica, žutenica, gorač, krvavac, žuta metlica, marina ručica. Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka koja raste do 70 centimetara visine. Cveta od maja do septembra. Kantarion raste po suvim brežuljcima, na osunčanim livadama, pustom i neobrađenom zemljištu i rubovima šuma.
Listovi kantariona su ovalni, jajoliki, ali nisu nazubljeni, već su ravnih ivica. Dugi su 2-3 cm, a kada se podignu prema svetlosti, izgledaju pegavi. Pege na listu potiču od malih depoa eteričnog ulja i smola i od crnih tačkica, koje su zapravo uljane žlezde. Za lek se, u vreme cvetanja, skupljaju samo cvetovi i listovi. Ima znatnih količina tanina, flavonoida, smola i hipericina, koji u ulju daju karakterističnu crvenu boju.
