Idući u korak s vremenom, pojedini prodavci na tri beogradske pijace omogućili su kupcima bezgotovinsko plaćanje. Od sledeće godine deo njih će morati da ima i fiskalne uređaje. Do sada se za subvencije za njihovu nabavku prijavilo oko 40.000 obveznika u Srbiji.
Do pre dva meseca malo ko je mogao da zamisli da će cveće, voće, povrće i ostalu robu na pijaci moći da kupije bez gotovine.
Pilot-projekat bezgotovinskog plaćanja uveden je na Kalenić, Đeram i Palilulskoj pijaci u Beogradu, a omogućava plaćanje karticama i telefonom na 50 prodajnih mesta.
„Odluku da učestvuju u ovom projektu naši zakupci su doneli svojevoljno na bazi iskustva i procene. Znate da pijačnu kupovinu odlikuje jedan neformalan odnos između kupca i prodavca, razgovor na razne teme i naši zakupci su shvatili da kupci imaju potrebu za bezgotovinskim plaćanjem“, kaže Jelena Nikolić iz JKP „Gradske pijace“.
Sva prodajna mesta na kojima je moguće bezgotovinsko plaćanje su obeležena.
„Hteli ili ne, to je budućnost. Većina kupaca nema keša. Gde da idu da trče do bankomata, ovako samo ukuca i provuče – lakše i meni i njima. Dobra stvar“, smatra poljoprivrednik Kenan Saniu.
Prodavac na Kalenić pijaci Aleksandar Skadrić kaže da se često dešava da kupci donose krupne pare za sitnan pazar, pa prodavci moraju da pozajmljuju od kolega na pijaci ako nemaju da vrate kusur.
„Ja sam rešio da sav novac koji napravim preko kartice probam da ne dižem i da sledeće godine pred more odem i podignem sve“, ističe prodavac Vladimir Jonić.
Na najavu da će od naredne godine izdavati i fiskalne račune, prodavci gledaju manje blagonaklono. Nije im jasno kako će to na pijaci funkcionisati.
„Sve što je ujutru sveže ima jednu cenu, a u toku dana cena lagano ide nadole da ne bi ostalo za sutra i da ne bi došlo u još lošiju fazu. Cenom moramo da podstaknemo kupce da to uzmu. Recite mi kako ste zamislili da imam fiskalnu kasu, onda ne mogu da promenim cene. Pa zato smo na pijaci, da možemo da se cenkamo. Nije ista cena za kilogram i za četiri“, kaže Jonić.
Zbog toga se malo pijačnih prodavaca prijavilo za nabavku fiskalnih uređaja. Rok je 31. januar, a država svima koji se prijave nudi subvencije.
Dragan Agatunović iz Poreske uprave naglašava da su obveznici koji obavljaju promet proizvoda na malo, pa i na pijacama, u obavezi da evidentiraju promet preko fiskalnih uređaja u toku naredne godine, izuzev poljoprivrednika koji prodaju poljoprivredne proizvode i ljudi koji prodaju proizvode domaće radinosti i starih i umetničkih zanata.
„Svrha fiskalizacije jeste da se obuhvati promet proizvoda i vršenja usluga na malo, da se evidentira taj promet. Na taj način dolazi do kontrole novčanih tokova, smanjenja sive ekonomije, smanjenja nelojalne konkurencije i boljeg i kvalitetnijeg poslovnog ambijenta“, objašnjava Agatunović.
Za one koji ne ispune rok za fiskalizaciju, predviđene su kazne – privremena zabrana obavljanja delatnosti na 15 dana, ako su u neevidentiranju prometa uhvaćeni prvi put, a ako je prekršaj ponovljen i do godinu dana.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
