Ren je nekada bio obavezan stanovnik svake bašte i njegovo mesto bilo je negde na njenom kraju, pored ograde. Danas ga retko koja bašta ima.

Kako je ovdašnje stanovništvo naučilo da bez rena nema zimskog pečenja, a ponekad ni rinflajša bez sosa od rena, ren se kupuje na pijaci obično već pripremljen u tegli. Prava je retkost da se na pijaci pronađe koren rena.

I u tegli, ali i kao koren, prodaje ga Đuro Viljačik iz Aradca.

– Čim ga prodajem, znači da imam ekonomsku računicu. Moja porodica se bavi uzgojem rena ne kao sporedne kulture, nego ga sadim u redove. Ren se vadi, tako su nam preneli naši stariji, u mesecima koji u nazivu imaju slovo R. Počeli smo sa vađenjem i prodajemo ga i kao koren, ali i u teglama – priča Đuro Viljačik za portal zrenjaninski.com.

Kada naiđu zimski praznici, poraste i potražnja

Potražnja je, kaže Viljačik, velika.

– Rendam ga na običnoj trenici. Probali smo svašta kako bismo nam olakšali posao, da ga meljemo, ali ne može. Obična trenica je najbolja. To je težak posao, koji može da se radi isključivo napolju, jer će vas unutra ljutina ugušiti. Obično to radim sam, ali kada naiđu zimski praznici i poraste potražnja, pomaže mi i žena – ističe Viljačik.

Ni vađenje rena nije lako. Može i ašov da se slomi, ako ne znaš kako da mu priđeš.

– Baviti se uzgojem rena nije uopšte lako. Teško se vadi, a sme da se pere isključivo hladnom vodom. Ako se pere vrućom, izgubi svoju ljutinu. Onda sledi rendanje i na kraju pijaca. Ljudi beže od gajenja rena, jer je to, u stvari, korov. Ako ne znaš sa njim, zavladaće baštom, uništiće drugo povrće. Moraš da znaš kako ga rasađuješ. Ali, ne žalimo se, ren je tražen i prodam sve što iznesem na pijačnu tezgu – dodaje Viljačik.

Izvor: zrenjaninski.com