Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Proizvodnja lešnika nije šala

Proizvodnja lešnika nije šala

190
Foto: AdobeStock

Uvreženo mišljenje da uzgoj lešnika ne zahteva puno rada i pažnje, potpuno je pogrešno. Ukoliko želite da se lešnikom ozbiljno bavite i da imate dobar prinos, potrebno je da dobro zasučete rukave, jer vas čeka puno obaveza. Lešnik je kultura kojoj je potreban srednji intenzitet agrotehničkih mera, a u prvim godinama zahteva mnogo manuelnog rada, u šta spadaju okopavanja, prihrane, zaštita. Kako leske stasavaju i postaju jače, moguće je uključiti i određenu mehanizaciju, što je proizvođačima ove kulture izuzetno važno, jer je poslednjih godina teško pronaći radnike koji će obavljati poslove na plantaži.

Leske dobro uspevaju na različitim tipovima zemljišta od neutralnih do kiselih. Dobro podnose i glinu, i dobar treset. Osnova je da zemljište ima dobru sposobnost drenaže i niži nivo hranjivih materija. Pri izboru sorti leske treba imati u vidu da je ona samobesplodna vrsta, te da bi se obezbedila redovna rodnost, u zasadu treba da budu zastupljene najmanje četiri sorte koje su međusobno kompatibilne.

Lazići odabrali tondu i izbušili bunare

Svoje iskustvo u proizvodnji lešnika sa nama je podelila Jelena Lazić iz Nakova, koja na površini od dva i po hektara uzgaja nekoliko sorti ovog jezgrastog voća, od tonde, preko istarskog dugog, do manjih sorti koje služe za oprašivanje.

– Kada sam nasledila njivu od pokojne bake, razmišljala sam čime bismo mogli da se bavimo. Opcija je bila ili lešnik, ili orah. I tako smo 2009. godine počeli da se bavimo proizvodnjom lešnika. Tonda je najbolja, a mi imamo nekoliko različitih varijanti ove sorte. Ona daje najkrupnije plodove i, između ostalog, najbolje se prodaju. Mi smo se opredelili za formu uzgoja u stablu. Uzeli smo kalemljene lešnike, a ova forma nam je jednostavnija zbog obrade, celokupnog pristupa biljci i sistema za navodnjavanje koji posedujemo na plantaži – objašnjava Jelena Lazić.

Kada su izuzetno visoke temperature, stabla leske zahtevaju redovno navodnjavanje. Kako tokom ovogodišnje vegetacije nisu pale dovoljne količine kiše, navodnjavanje je bilo neophodno kako bi se nadomestila odgovarajuća količina vlage i postigla zadovoljavajuća vegetativna aktivnost – porast rodnih grančica preko 20 cm, dobra rodnost, kvalitet plodova i diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu.

– Mi smo izbušili bunare i napravili sistem za navodnjavanje, kroz koji takođe prihranjujemo biljke i time poboljšavamo prinos. Orezivanje je moguće uraditi tokom zime ili u rano proleće. Ono je obavezno jednom godišnje. Stablo ima izdanke koji se moraju skidati, jer crpe energiju plodu. Ukoliko to ne učinite, imaćete manji plod i manji rod – kaže Jelena.

Najčešći uzgojni oblik kod leske, a možda i najbolji, je takozvana vaza, a osim ovog u praktičnoj primeni je i piramidalna kruna. Zelena rezidba određuje kakav će rod biti iduće godine i zato je veoma važno raditi je svake godine, na vreme. Ukoliko se to ne čini, leska će postati žbun, a rod će biti isključivo na spoljnim granama.

– Da bi se što pre formirao uzgojni oblik, onda se radi takozvana zelena rezidba, kada su mladari otprilike 15 do 20 centimetara. To se radi da bi se primarne grane usmerile u dobrom pravcu, ali takođe i sekundarne. Kada je u pitanju rezidba u rodu, ona se obavlja od perioda mirovanja a to je od decembra do februara, eventualno marta. Tada se izbacuju sve one grane koje se ukrštaju i koje su slomljene. To se radi u cilju rodnosti, svake godine, kako bi kruna bila što bolje osvetljena i da bi se dobro formirao rod za narednu godinu – objašnjava profesor Zoran Keserović i dodaje da je preporuka da se uradi i rezidba kada je zasad leske u rodu, a to je u drugoj ili trećoj dekadi jula.

Koliko puta je potrebno orezati lesku u toku godine i od čega zavisi način rezidbe pročitajte u nastavku teksta…

You need to be logged in to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us