Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА НА ОКУЋНИЦИ: Увек свежа храна и корисна рекреација

ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА НА ОКУЋНИЦИ: Увек свежа храна и корисна рекреација

235
Picture of an adult woman picking tomatoes from vegetable garden

Пише: Проф. Др Жарко Илин

Производња поврћа за своје потребе, у сопственој башти је свуда у свету изузетно значајна и атрактивна. Први разлог је здрава и свежа храна, а други и такође веома значајан – јефтинији залогај. Последњих деценија изузетно је занимљиво и урбано повртарство, што значи подизање башта између блокова зграда, гајење у лејама на равним крововима, баш поред роштиља и других ствари за заједничко дружење и забаву.

Производња у баштама обично се одвија на равној површини. У свету и код нас често се праве такозване високе леје, чак леје такозваног париског типа , значајно издигнуте изнад земље, на висину од чак 40 цм, оивичене носачима од обичних дасака. Између носача се налазе супрстрати, па се ту сеје или сади за себе и своје најближе.

До 400 м2 и ашов је довољан

Потребе једне четворочлане породице крећу се на нивоу од око хиљаду килограма најразноврснијег поврћа годишње, четрдесетак повртарских врста по личном избору. За ово је потребна површина између 250 и 400м2. Ако постоји могућност, било би добро подићи један мобил-пластеник, површине од 80 до 100 м2, и у том случају је довољно око 150 м2 баште на отвореном пољу. Ова површина је довољна да се целе сезоне, чак и у предзимском и раном зимском периоду, производи поврће за своје потребе.

Просечној четворочланој породици потребно је дневно око 2 килограма поврћа, што значи да је на недељном нивоу потребно око 15 кг, месечно око 60 кг. Башту је важно поделити на нека приближно једнака четири дела, како би у наредне четири, односно, пете године, одређене групе повртарских врста могли смењивати у времену и простору. То, другим речима, значи да се сваке године померамо за једно поље, мењајући та нека главна поља, односно усеве на њима.

За сва поља је важно да се на време уради основна обрада земљишта, с тим да у баштама, на малим површинама основна обрада може бити уз ашовљење и грабљење, и то на површинама до 250 м2 , а већ на 400 м2 и више користе се ротофрезе. Јако је важно да се то уради на време, у јесен, и то основна обрада на дубину 20 до 25 центиметара, како би земља током зиме природно измрзла, што ће домаћинству омогућити да што раније у пролеће брзо и лако припреми земљиште за садњу или сетву.

Прво се сеје грашак, па црни лук…

Већина повртарских врста размножава се путем семена, без обзира на то да ли се производи директном сетвом семена или преко расада. Постоје повртарске врсте које је из неког разлога тешко производити из семена или расада, и оне се обично производе вегетативним путем: кромпир кртолама, бели лук ченовима, рен, рабарбара и шпаргла резницама подземних ризома, црни лук арпаџиком.

У башти први на ред за производњу стиже грашак, потом црни лук и већина коренастог поврћа, понекад већ у трећој декади фебруара, мада су оптимални рокови између 5. и 25. марта. За четворочлану породицу сасвим је довољно грашком засадити око 15 м2, што значи да треба посејати око пола килограма семена, на дубину од 3 до 4 цм. Најбоље је сукцесивно сејати сорте баштенског грашка: фрила, чудо Америке, келведон, мали провансалац, тритон, космај, сорте су различитих група зрења. Сукцесивном сетвом, од 5. до 20. марта омогућићемо бербу већ од 30. маја, а да се оконча негде око Видовдана. Тако породица има времена да, уз остале послове, убере неке количине које ће моћи да складишти или преради. С ове површине може се очекивати око 15 кг грашка, што је више од килограма месечно.

Врло рано се сади и црни лук. Производи се готово искључиво преко арпаџика, јер је у таквом систему производње, уз редовне мере неге, врло лако остварити 2 до 4 кг/м2. То значи да је за четворочлану породицу довољно око 10 м2 баште, за годишњу производњу између 40 и 60 килограма. Сади се обично холандски жути, купусински јабучар, мајски сребрњак, и то између 5. и 25. марта, најкасније до 1. априла, и у току производње се спроводе све редовне мере неге заштите. Црни лук из арпаџика стиже за бербу крајем прве до средине друге декаде јула. Ваља га оставити мало на парцели да се просуши 7 до 10 дана и након тога се или плету венци или се чува у подрумима, на температури од 2 до 4 степена Целзијуса, све до пристизања младог раног лука у везицама наредне године.

…па коренасто поврће, кромпир…

После 20. марта сеју се коренасте повртарске врсте, пре свега мрква, першун и паштрнак. Целер се крајем марта сеје за производњу расада, јер се не производи директном сетвом семена, пошто је семе јако ситно и потребан је 1 грам на 10 м2, што је довољно за једну четворочлану породицу.

У другој половини марта па све до краја априла сади се кромпир. Под мотику се распоређују кртоле масе 40 до 60 грама, по метру квадратном се сади 4 до 5 кртола, што значи да за четворочлану породицу на 40 м2 треба посадити 160 кртола, и то ће дати принос од 100 до 150 килограма. Кромпир сукцесивно почиње да се вади већ од друге половине јуна, што траје све до половине септембра. Јесењи кромпир последњи се извади, складишти и чува у подрумима и користи током зиме.

Поред стандардне производње, могућа је и производња раног кромпира, али је ту обавезно наклијавање на 30 до 40 дана пре садње, на температури од 15 до 18 степени Ц, и са довољно светлости, како би клице биле што краће и светлозелене до тамнозелене, односно љубичасте, што зависи од боје цвета. Пре изношења, температура у којој је наклијали кромпир спушта се на 8 до 10 степени, колика је и температура земље у коју треба да се сади. Он ће пристићи за вађење као млад кромпир, већ негде око Ђурђевдана и трајаће све до вађења класичног кромпира, која почиње половином јуна.

…шећерац, бостан, краставац…

Током априла сеје се кукуруз шећерац. За четворочлану породицу је довољно 10 м2. Сеје се шест до седа биљака по метру квадратном, производе се директном сетвом семена и добро их је сејати на сваких седам до 15 дана, од априла до половине јула. Тако би породица читаве године имала довољне количине кукуруза шећерца.

Од 20. априла па надаље, директно се из семена или расада саде се топлољубиве врсте: лубенице, диње, краставац салатар, краставац корнишон. Сетва је на међуредна растојања од 1,5 м с размаком од 40 до 60 цм код диње, па до чак 1 метар у реду код лубенице, односно, код краставца. Потребно је у кућице посејати по три семенке или три биљке на дужни метар. Добро је после сетве биљке покрити агротекстилом.

Лубеница и диња могу да се производе и преко расада, а његова производња мора почети 35 до 30 дана пре садње. За бербу краставци, корнишон и салатар пристижу већ у првој половини прве декаде јуна и сукцесивно ће се брати у наредних 40 до 50 дана. Најранија производња лубенице и диње може бити у ниским, малим тунелима, уз непосредно покривање биљака, и пристизаће крајем друге декаде јуна. Оне биљке бостана које се гаје без агротекстила и тунела, пристижу у првој декади јула, а крајем јула стижу лубенице и диње из директне сетве семена. Берба се окончава до Велике Госпојине. Неки плодови се могу чувати у подрумима још две до три недеље.

…паприка, парадајз, плави патлиџан, боранија…

Током маја се сеје или сади паприка, парадајз и плави патлиџан. То су редовне културе које се сеју, али производња расада мора бити неких 60 дана пре садње на отвореном. Парадајз се најчешће сади у другој половини треће декаде априла и сукцесивно се сади током маја, како би се развукло време бербе. Паприка је осетљивија на ниске температуре, садња обично почиње око Ђурђевдана и окончава се до краја маја.

Плави патлиџан је добро садити у другој половини маја, а садња треба да траје до краја маја, односно, до почетка јуна. За парадајз је сасвим довољно 10 м2, а исто толико треба да заузимају паприка и плави патлиџан. Код парадајза, на метар квадратни се саде четири биљке, односно, укупно 40 биљака, што доноси принос од 160 до 200 кг, од чега је могуће скувати 100 до 150 кг сока парадајза. Код паприке, у зависности од типа, приноси се крећу од 3 до 4 кг/м2, односно укупно 30 do 40 кг, што је сасвим довољно и за свежу потрошњу и за пуњење, поготово за стављање у туршију. Принос плавог патлиџана је око 2 до 3 кг/м2, односно 20 до 30 кг укупно, што је такође довољно за справљање ајвара, љутеница, салата.

Врло често се као главни усев у трећој декади априла производи боранија, али је добро да сетва у башти буде на сваких 10 до 15 дана, с тим да задњи рок сетве буде до 20. јула, како би породица обезбедила континуитет у производњи. Приноси су од 1 кг до 1,5 кг по метру квадратном, што значи да на тих 10 м2 можемо годишње произвести 10 до 15 кг екстра квалитетне бораније за свежу потрошњу, а део се може врло успешно кратко бланширати, замрзнути и користити зими.

…купусњаче, спанаћ, зелена салата

Врло често се купусњаче производе као главни усев, и оне се обавезно производе у башти, са 3 до 4 биљке по метру квадратном. И за њих је довољно 10 м2, што значи 30 до 40 биљака купуса, карфиола, брокола, кинеског или пекиншког купуса. Кељ пупчар захтева нешто већи вегетациони простор, па треба рачунати на 2 до 3 биљке по метру квадратном. Разликује се и време садње. Код купуса, кеља, карфиола, броколе садња је током априла, па све до половине јула, а код кеља пупчара садња је обично крајем маја, па током јуна за јесење-зимску производњу. Код купусњача бербе почињу већ у јуну и с јулском садњом завршавамо током септембра, октобра, па све до првих јачих мразева. И у овом случају имамо целогодишњу производњу, и за редовну употребу и за кишељење. Ту нам је за каце и туршију довољно тридесетак биљака, односно око 120 кг за кишељење, а остатак се може чувати и свеж у складишном простору, на температури од 2 до 4 степена Целзијуса.

У јесењој садњи, током октобра, главни је црни лук из арпаџика, с производњом младог лука из наредне године. Тај млади лук из јесење садње почиње да се чупа већ током априла и маја наредне године. Тако се практично спаја производња лука и протеже на целу годину.

У предзимском периоду, у башти се производи спанаћ као обавезна јесења сетва, и она траје од септембра до половине октобра. Берба је чак и испод снега, током јануара, фебруара, чешће током марта и априла. У том предзимском периоду у башти, опет на не више од десетак метара квадратних, садњом из расада сукцесивно се производи и салата. Кад се шта сеје – зависи од сорте. Приноси код салате су 2 до 4 кг/м2, и произведе се 15 до 20 главица, што је сасвим довољно за једну четворочлану породицу.

Накнадна сетва цвекле

Занимљива је накнадна сетва цвекле. С њом се започиње током јула, производи се директном сетвом семена и неопходно је обезбедити довољно воде. Цвекла као накнадни усев пристиже за вађење током септембра и обично се користи за маринирање, односно, салату. Довољна су 2 до 3 м2 за четворочлану породицу.

Корисније је плевити него шетати

На прво поље иде кромпир, паприка, парадајз, краставац, диње, лубенице, кукуруз шећерац. На друго поље иде црни лук, бели лук, празилук, на треће поље иде мрква, першун, паштрнак, целер, цвекла, ротква, ротквица, зимска ротква. На четврто поље иду грашак, боранија и пасуљ, и тако стално ротирамо културе. Наредне године све се помера за једно место, рецимо, у смеру казаљке на сату и тако у круг, док се пете године не дође опет до истог распореда. Између поља направе се стазице, не шире од 40 цм, да можете да прођете. Добро је да гредице на које се сеје или сади буду издигнуте. Јако је важно стално копање и плевљење, одржавање леја, корисно је не само због производње, већи због сталног физичког ангажовања, поготово у градовима, спаваоницама, где су људи слабо у покрету. Корисније је плевити него шетати.