JOVAN ARANĐELOVIĆ ZADOVOLJAN POVRTARSTVOM
Praziluk može da se sadi direktnom setvom i iz rasada. Povrtar iz Paraćina Jovan Aranđelović, koji se godinama bavi uzgojem praziluka i drugog luka, sadi ga iz rasada.
– Početkom marta se zaseje rasad. Samo za nicanje mu treba od dve do tri nedelje, a rasađuje se nakon 6 do 8 nedelja. Kada pristigne za rasađivanje, skrati se donji deo korena rasada. Skraćuje se i lišće, da ostane samo 2 do 3 prava lista. Pri rasađivanju debljina donjeg dela stabla treba da bude oko 1 cm – kaže Aranđelović.
Zaštita od lukove muve i plamenjače
Praziluk se do polovine maja rasađuje u redove. Razmak između redova je od 50 do 60 cm, navodi ovaj povrtar, a rastojanje između stabljika u redu je od 10 do 20 cm. Sadi se na zemljištu koje je đubreno stajnjakom i koristi se oko 500 kg veštačkog NPK đubriva. Ta priprema se radi u aprilu, a rasađivanje je u maju. Prvi praziluk stiže za berbu krajem septembra i u oktobru.
– Praziluk traži dosta vode. Koristim sistem kap po kap i zaliva se svaki drugi ili treći dan. Tokom vegetacije obavljaju se i dve preventivne zaštite od crva i od rđe lista. Dok raste praziluku se skidaju listovi za 15 do 20 cm, mi to zovemo českanje, da bi donji beli deo stabla bio deblji. U vreme kada se praziluk vadi trebalo bi da beli deo bude debljine od 5 do 8 cm – ističe Aranđelović.
Praziluk zahteva zaštitu od štetočina i bolesti.
– Potrebna je zaštita od lukove muve i od plamenjače. Neki preparati za zaštitu su ukinuti, pojavljuju se neki novi i to sve treba pratiti. Ne koristim zaštitu od korova, radim međuredno okopavanje pošto se praziluk zagrće da bi imao što veći donji beli deo – kaže ovaj povrtar.
Praziluk može da poraste u visinu od 80 do 100 cm. Sadi se što dublje da bi beli deo biljke bio što veći.
Holandski hibrid bolji od domaćeg
– Praziluk se vadi u oktobru i novembru, u vreme kada se prodaje kupus za kiseljenje. Ja i proizvodim praziluk da bih upotpunio ponudu na pijaci tokom jeseni i zime. Kada se praziluk vadi, skraćuje se korenov sistem, znači žile se skrate i skraćuju se listovi za oko 20 cm ako ide odmah u prodaju. Ja tako radim, jer ga odmah iznosim na pijacu. Inače, može da se ukopa u zemlju, da se ubaci u trapove i da tako prezimi zimu. Obično ga prodavci čuvaju za Božić i za vreme posta jer je tada najtraženiji. U plastenicima se vezuje u veze i ukopava u zemlju pa se zaliva da bi se održao do proleća. Ja nemam uslova za to pa ga i nemam u većim količinama – objašnjava Aranđelović.
Ovaj povrtar sadi sortu kamuš, holandskog semena.
– Reč je o dobrom hibridu. Postoji i domaći praziluk ali se ovaj strani pokazao kao bolji. Prinos je od 25 do 30 tona po hektaru. Isplati se uzgoj praziluka, jer poslednjih nekoliko godina su bili dobri prinosi i praziluk ima dobru cenu – kaže Aranđelović.
Naš sagovornik dodaje da za direktnu setvu koristi pneumatske sejalice, ali da niko drugi u Pomoravskom okrugu ne koristi taj način proizvodnje. Za takav način setve potrebna je dobra priprema zemljišta, a proizvodnja je zahtevnija.
Piše: Jelena Lukić
