Francuska proizvodnja vina ove godine biće zabeležena kao jedna od najgorih u istoriji, ako ne i najgora, zbog jakih prolećnih mrazeva i letnjih pljuskova koji su uništili vinovu lozu, saopštilo je njihovo ministarstvo poljoprivrede, prema čijim procenama se može očekivati između 32,6 i 35,6 miliona hektolitara vina u toj zemlji, što je 24 do 30 odsto manje u odnosu na lani.
Vremenske nepogode zadale su glavobolje francuskom vinskom sektoru koji je još prošle godine bio pogođen smanjenjem potražnje zbog pandemije virusa korona i uvođenja američkih carina.
„Očekivano je da će ovogodišnja proizvodnja biti istorijski slaba, čak ispod onih iz 1991. i 2017. na koje je takođe uticao mraz u proleće“, navodi se u saopštenju. Gotovo sva proizvodna područja pogođena su ovom nepogodom, dok gljivične bolesti dovode do sušenja grozdova, listova i plesni u vinorodnim regijama Šampanj, Alzas i Bužule.
Proizvođači vina i ranije su predvideli da bi mraz mogao da smanji proizvodnju za trećinu. Ali, tada je grožđe 10 do 14 dana zaostajalo za onim u vreme uobičajenih godina pa su mislili da još ima vremena za blagi oporavak prinosa, piše Reuters.
Rana berba tek je počela na krajnjem jugu te zemlje, dok se prošle godine obavljala već krajem jula. Proizvođači šampanjca nadaju se da će njihova dugogodišnja praksa usklađivanja ponude sa zalihama iz prethodnih sezona ublažiti rast cena. Takođe, uticaj na šire tržište zavisi i od toga hoće li nove vrste virusa korona da dovedu do ponovnih ograničenja u ugostiteljstvu i turizmu.
U Italiji, najvećem svetskom proizvođaču vina, takođe je lošija situacija u proizvodnji vina u odnosu na pređašnje godine. Udruženje poljoprivrednika „Coldiretti“ procenjuje da bi se proizvodnja ove godine mogla smanjiti pet do 10 odsto, odnosno na 44 do 47 miliona hektolitara. Rezultat je to visokih temperatura koje su dovele do berbe koje je započela nedelju dana ranije na jugu, dok je na severu sazrevanje kasnilo 10 dana zbog obilne kiše.
Osim vinara, u Francuskoj su teško pogođeni i voćari zajedno sa ratarima koji uzgajaju uljanu repicu i šećernu repu. Proizvodnja kajsija najgora je u poslednjih 40 godina, a prinosi niži za 50 odsto od prosečnih ostvarenih u zadnjih pet godina, prenosi france24.
Ministar poljoprivrede Žilijen Denormandi nazvao je mraz najvećom poljoprivrednom katastrofom početka XIX veka. Neki naučnici kažu da su klimatske promene naglo povećale šanse da se takvi događaji ponove.
World Weather Attribution, međunarodna organizacija koja analizira vezu između ekstremnih vremenskih događaja i globalnog zagrevanja, u svojoj je studiji navela da toplija klima povećala verovatnost od mrazeva za 60 odsto.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
