Piše: dr Zoran Keserović
Zna se da nema uspešne proizvodnje voća i grožđa bez kvalitetnog sadnog materijala. Ili, drugim rečima – jedan od najvažnijih faktora za brže unapređenje voćarstva i vinogradarstva jeste podizanje zasada s kvalitetnim sadnim materijalom. U Srbiji, a pogotovu u Vojvodini, postoje svi preduslovi za proizvodnju vrhunski sertifikovanog sadnog materijala. Dokaz je i to da smo nekada samo na rusko tržište izvozili lozne kalemove u vrednosti od preko 30 miliona dolaara.
Od zemlje izvoznice sadnog materijala Srbija je, na žalost, postala veliki uvoznik. To ne mora i ne sme ostati tako, jer imamo daleko bolje agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala nego sve zemlje iz kojih ga uvozimo. To je šansa koju u budućnosti treba iskoristiti. Kako?
Potrebno je stimulisati podsticajima
Poreskom i kreditnom politikom i drugim podsticajnim merama valja stimulisati proizvodnju kvalitetnog – sertifikovanog sadnog materijala. Za unapređenje ove proizvodnje potrebno nam je i uvođenje šeme sertifikovanja sadnica, odnosno procedure vezane za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog (pre svega bezvirusnog) sadnog materijala, kao i njegovo dalje umnožavanje, kategorizaciju i promet.
Stvaranjem predosnovnog sadnog materijala kod naših sorti Srbija bi zaštitila svoje sorte i stimulisala naučno-istraživački rad u pravcu stvaranja novih sorti i podloga. Moramo, takođe, formirati bazne matičnjake i otkupiti zaštićene sorte i podloge.
Veliki su i naši naučni i stručni potencijali za proizvodnju sadnog materijala, ali ni oni nisu iskorišćeni. Za savremene intenzivne zasade treba koristiti „knip” sadnice ili sadnice s prevremenim grančicama. Proizvodnja sadnog materijala za visokointenzivne zasade većine kontinentalnih voćnih vrsta stablašica podrazumeva visoko kalemljene dvogodišnje sadnice, dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama, odnosno „knip“.
Da li smo uradili dovoljno?
Unazad nekoliko godina pojedini rasadnici u Srbiji su počeli proizvodnju savremenog sadnog materijala. Ova proizvodnja omogućena je pre svega formiranjem novih matičnjaka podloga i sorti bazne kategorije. Ali, nismo dovoljno uradili na unapređenju tehnologije proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, a pogotovu kod jagodstih voćnih vrsta. Još uvek se sadni materijal uzima iz proizvodnnih zasada, što za posledicu ima smanjenje prinosa i pojavu nekih oboljenja.
Iako su podignuti novi matičnjaci sorti i podloga, proizvodnja „knip“ sadnica jabuke, kruške i dunje i dalje je manja od potreba tržišta, pre svega po ponudi sorti, izboru podloga i kvalitetu sadnog materijala.
Proizvodnja sadnog materijala bila je prilično neorganizovana do stupanja na snagu Zakona o proizvodnji sadnog materijala 2005. godine. Dobre strane tog zakona jesu kategorizacija sadnog materijala (predosnovni, osnovni, sertifikovan i standardni sadni materijal) i liberalnija procedura oko predstavljanja novih sorti i podloga. Loša strana su strogi kriterijumi kada je u pitanju izolacija matičnjaka i rastila, kao i izostanak kontrole kvaliteta sadnog materijala, a i same nelegalne proizvodnje.
Predlog mera i akcija
- Podsticajnim sredstvima treba stimulisati uvoz baznog sadnog materijala (podloga i matičnih stabala) i stvarati predosnovni sadni materijal kod sorti voća i vinove loze, stvorenih u Srbiji.
- Potrebno je u legalne tokove uvesti kompletnu proizvodnju sadnog materijala, čime se postiže stroža kontrola proizvodnje sadnog materijala.
- Stimulisati proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala.
- Organizovati proizvodnju u regionima koji imaju veliku izolaciju, na primer u Vojvodini.
- Preko Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu i Ministarstva za nauku i obrazovanje obezbediti sredstva za usavršavanje tehnologije za voćne vrste kod kojih je deficitarna proizvodnja sadnog materijala – borovnica, jagoda, malina, „knip” sadnica kod kontinentalnih voćnih vrsta.
- Stimulisati kontejnersku proizvodnju sadnog materijala.
- Smanjiti carinsku stopu za uvoz mehanizacije za proizvodnju sadnog materijala.
Proizvodnja dvogodišnjih „knip” sadnica
Većina rasadnika u Srbiji proizvodi jednogodišnje nerazgranate sadnice jabuke prema uobičajenoj tehnologiji. Standardna tehnologija podrazumeva sadnju određene podloge početkom proleća (mart), kalemljenje sorte krajem leta (avgust-septembar) i negovanje sadnice naredne godine. Kao rezultat takve proizvodnje krajem druge godine od početka proizvodnje dobijaju se sadnice bez prevremenih grana ili s vrlo malo prevremenih grana. Takve sadnice, nakon sadnje, zahtevaju prekraćivanje vodilice na određenoj visini, radi formiranja vretenastih uzgojnih oblika. Nakon prekraćivanja sadnice, iz zimskih pupoljaka dolazi do razvijanja grana koje rastu pod oštrim uglom i neophodno ih je razvoditi.
Pored toga što ovakve sadnice zahtevaju dosta rada oko razvođenja grana, i stupanje u rod je kasnije u odnosu na sadnice s prevremenim grančicama. U periodu kada je vodeći uzgojni oblik bio palmeta s kosim granama, na ceni su bile sadnice bez prevremenih grana, dobro obrasle vegetativnim pupoljcima. Međutim, prelaskom na uzgojni oblik vitko vreteno i njegove modifikacije, javila se potreba za sadnicama s prevremenim grančicama.
Tabela 1. Prednost korišćenja „knip“ sadnica, (razmak sadnje 3,2 x 0,8 m) (Keserović)
| Jednogodišnja sadnica bez prevremenih grančica (kalemljenje iz ruke) | Jednogodišnja sadnica bez prevremenih grančica (kalemljenje očenjem u avgustu) | Dvogodišnja sadnica s prevremenim grančicama („knip” sadnica 5 +) | |
| Prinos (kg/ha) | |||
| godina | – | – | 4.500 |
| godina | 2.500 | 4.500 | 26.000 |
| godina | 4.500 | 22.000 | 42.000 |
| Prihod po hektaru u evrima (cena jabuke 0,35 €/kg ) | |||
| godina | – | – | 1.575 |
| godina | 875 | 1.575 | 9.100 |
| godina | 1.575 | 7.700 | 14.700 |
| Prihod po sadnici u evrima (cena jabuke 0,35 €/kg) | |||
| godina | – | – | 0,40 |
| godina | 0,22 | 0,40 | 2,33 |
| godina | 0,40 | 1,97 | 3,77 |
| Prihod po sadnici (nakon 3 godine) (€) | 0,63 | 2,37 | 6,50 |
| Cena sadnice (€) | 0,50 | 1,50 | 4,00 |
| Zarada po sadnici (€) | 0,13 | 0,87 | 2,50 |
„Knip” sadnica je dvogodišnja sadnica s krunom starom jednu godinu. Spajanje podloge i plemke kod proizvodnje ovog tipa sadnice obavlja se početkom godine sobnim kalemljenjem iz ruke (engleskim spajanjem). Moguće je i kalemljenje očenjem u jesen, ali je tada proizvodni proces duži.
Dug put do letnjih pupoljaka i prevremenih grana
Posle kalusiranja, okalemljene podloge sade se u rastilo, tako da je rastojanje između sadnica u redu 35 do 40cm, a između redova 100 do 120cm. Odmah nakon sadnje, uz svaku sadnicu mora se staviti bambusov štap ili metalna šipka, promera 5 do 6mm. Ova potpora će omogućiti bolji porast mladara i pravilno formiranje budućeg stabla, tako što će se jednogodišnji porast fiksirati na dva mesta pomoću plastične trake.
Tokom prve godine podstiče se porast (zaštita od važnijih prouzrokovača bolesti i štetočina, učvršćivanje mladara…). U proseku se do kraja prve godine postigne porast 120 do 150cm, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.
U drugoj godini, pre kretanja vegetacije, sadnice se skraćuju na visinu od 70 do 75cm. Neophodno je da prečnik sadnice na visini gde se prekraćuje bude najmanje 10mm. Tokom druge vegetacije ostavlja se samo vršni mladar, a svi ostali ispod njega se izbacuju. Kada mladar dostigne dužinu od 25cm, zakidaju se vršni listovi i radi tretiranje benziladeninom. Taj postupak se tokom vegetacije ponovi još 3 do 4 puta u razmaku od 7 dana. Pored primene fitohormona, u drugoj godini je izuzetno značajna nega sadnica (zaštita protiv najznačajnijih bolesti i štetočina, ishrana…) da bi se dobio dovoljan broj dobro razvijenih prevremenih grana. Na kraju druge godine sadnice se vade i klasiraju.
Među mnogim bioregulatorima, namenjenim za izazivanje grananja, koji su testirani više od 50 godina unazad, preparati na bazi citokinina 6-benziladenin, s giberelinom (obično GA4+7) ili bez njega, pokazali su se kao najefikasniji u proizvodnji sadnica s prevremenim grančicama. Kod jabuke tokom rasta mladara obično ne dolazi do kretanja letnjih pupoljaka, ili krene mali broj pupoljaka ove kategorije. Međutim, ukoliko se pravilno primene bioregulatori i ukoliko su obezbeđene obilne količine vode i hranljivi elementi, letnji pupoljci krenu i formiraju se prevremene grane.
Slika 5. Šematski prikaz proizvodnje „knip” sadnice
Sadnice uglavnom uvezene
Prema podacima Privredne komore Srbije, u registru proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze ima oko 1.000 pravnih i fizičkih lica. Tokom 2018. godine Srbija je od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 miliona dolara, dok je iste godine uvoz iznosio 16,8 miliona dolara. Prošle, 2019. godine, izvoz je značajno porastao i dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je istovremeno uvoz smanjen na deset miliona dolara. Najviše loznog sadnog materijala izvezli smo u Azerbejdžan, Moldaviju i Ukrajinu i delom u bivše republike SFRJ, dok smo najviše sadnica voća izvezli u Nemačku, Dansku, Holandiju i Rusku federaciju, kao i bivše jugoslovenske republike. Što se uvoza tiče, lozni sadni materijal uvozili smo uglavnom iz Italije i Francuske, a voćne sadnice iz Italije.
Prema mojim informacijama, danas Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala za savremene zasade jabuke i kruške, trešnje na podlogama Gizela 5 i 6 oko 90 odsto, jagode 80 procenata, borovnice 100 odsto i oraha (najviše iz Turske) oko 60 odsto.
Naši kalemari imaju znanje
Da kalemarstvo može da bude unosan biznis pravi primer je Dejan Miladinović, direktor ZZ „Euro duo kalem“ iz Lazarevca pored Kruševca, koja godišnje na 18ha proizvede više od milion sadnica jabuka, krušaka, šljiva, trešanja… Uglavnom ih izvezu u Gruziju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan. Četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo proizvodnjom sadnog materijala može da se bavi samo kao privredno društvo, odnosno zadruga. Iako egzistenciju svojih članova može da obezbedi proizvodnjom i na pola hektara, predlaže kalkulaciju za proizvodnju na jednom hektaru. Na toj površini može da se proizvede oko 70.000 voćnih sadnica ili 150.000 loznih kalemova, za šta je neophodno zemljište kvalitetne prve klase, sa sadržajem humusa većim od tri procenta.
Za pripremu zemljišta (oranje i tanjiranje) potrebno je oko 500 evra, a za deset kilometara kapajućih traka sa slavinama i centralnim crevom još oko 400 evra. Za eventualno kopanje bunara trebalo bi dodati od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Podloga za kalemljenje s kalem-grančicom košta 23 evrocenta, što za 70.000 voćnih sadnica iznosi 16.100 evra. Vešti kalemari sami proizvode podlogu i tako uštede navedeni novac. Za kalemljenje trebalo bi izdvojiti oko 3.500 evra. I ta suma može da se uštedi ako članovi gazdinstva umeju da kaleme. Za parafin i traku trebalo bi izdvojiti još 1.000 evra. Za prskanje protiv insekata i bolesti (oko 15 puta godišnje) i zalivanje trebalo bi izdvojiti još oko 3.000 evra. Na to valja dodati i trošak za proveru zdravstvene ispravnosti i sortne čistoće PSS – oko 800 evra.
Očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na jednom hektaru iznosi oko 100.000 evra. Prihod ili neto zarada zavisi od toga da li članovi poljoprivrednog gazdinstva neke poslove obavljaju sami ili ih plaćaju, kao i od toga da li su udruženi u zadrugu.
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
