Muve nisu poželjne ni u jednom domaćinstvu, a naročito niko ne voli da ih vidi u restoranu, ali deo hrane iz ugostiteljskih lokala u južnoafričkom Kejptaunu ipak završi na “trpezi” larvi ovih insekata, koje se u ovom gradu veštački uzgajaju. Kako navodi dr Nevena Veličković, docentkinja Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu, reč je o ostacima restoranke hrane koji se dopremaju tamošnjoj kompaniji “Agriprotein”, a larve koje se na taj način uzgajaju dalje se koriste kao hrana za piliće, svinje i ribe.
Dr Veličković je član istraživačkog tima kojim rukovodi prof. dr Ante Vujić, i opet se sprema na put u Južnu Afriku. Tamo su već boravili i proučavali su ove insekte i njihovu moguću komercijalnu primenu, u okviru projekta koji finansira EU i koji će trajati do 2018. godine. PMF je jedan od partnera projekta, a u njemu učestvuju i u Helsinkiju (Finska), Univerzitet Alikante (Španija) i španska firma “Bioflajtek”, kao i južnoafrička kompanija “Agriprotein”.
U Kejptaunu dnevno se dopremi oko 110 tona organskog otpada iz restorana, što je dovoljno za rast 22 tone larvi. Farme muva postoje i u Srbiji. Javnost je za njih prvi put čula pre nekoliko godina. Farme firme “Altamed” u Batajnici i Sremčici koriste životinjski otpad za ishranu larvi, koje za samo pet dana naprave vrhunsko đubrivo. U ovom slučaju, reč je o patentu koje je ovo preduzeće otkupilo od Ruske akademije nauka.
Dr Veličković ističe da su larve muva bogate proteinima i omega-6 masnim kiselinama.
– Ukoliko se u ishrani životinja koristi hrana dobijena od larvi muva, smanjuje se upotreba antibiotika prilikom uzgoja životinja i njihovo zdravstveno stanje je bolje – objasnila je dr Veličković.
Ona tvrdi da je prilikom ispitivanja kvaliteta ove hrane dokazano da je hranljiva vrednost larvi koje se daju pilićima i svinjama ista kao riblji obrok, a bolja je i od soje.
Postoji velika ekonomska dobit od korišćenja ovakve hrane, s obzirom na to da je za pripremu jedne tone proteinskog obroka od larvi potrebno oko 50, dok je za pripremu ribljeg obroka potrebno 2.600, a za jednu tonu obroka od soje 3.200 dolara – napomenula je dr Nevena Veličković.
U Španiji, uzgojem osolikih muva (veoma liče na pčele) i muva zunzara bavi se “Bioflajtek”, partnerska kompanija iz projekta. Ove vrste muva se umesto pčela koriste za oprašivanje biljaka koje se gaje u staklenicima – karfiola, kupusa, šargarepe, celera, luka, zelene salate, praziluka, jagode, avokada, manga.
Povodom ove međunarodne naučne saradnje na proučavanju uzgoja muva, PMF je saopštio da je masovna proizvodnja insekata poznata i kao minilajvstok (mala farma), koji je još u fazi razvoja, ali se očekuje brz rast u narednim godinama.
“Najviše obećava tržište stočne hrane, gde se očekuju dobici od više miliona evra. Trenutno, minilajvstok se razvija veštačkim uzgojem orhoptera (zrikavci i skakavci), coleoptera (tvrdokrilci) i diptera (muve), koji predstavljaju najperspektivnije kandidate za inovativne proizvodnje u industrijskim razmerama u narednih nekoliko godina”, naveo je PMF.
M. Volčević
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
