Na pragu proleća, kada se priroda budi, a dvorišta ponovo postaju mesta rada i planiranja, razgovarali smo sa Markom Markovićem, vlasnikom firme M Garden iz Užica, koji se bavi uređenjem dvorišta i prodajom sadnog materijala. Upravo je, kako kaže, sada vreme kada vlasnici okućnica najčešće razmišljaju o zimzelenim biljkama, borovima, jelkama i drugim četinarima.
– Što se tiče prolećnih radova, ako se radi o orezivanju, to je najbolje obaviti u rano proleće, kada prođu mrazevi. Mart je najčešće pogodan period, ali sve zavisi od godine i vremenskih prilika. Kad prođu mrazevi i hladnije vreme, može se krenuti sa orezivanjem svih četinarskih biljaka, uključujući borove i jelke – priča Marko.
Proleće nije rezervisano samo za orezivanje, obavezna je i prihrana.
– Najbolja prihrana je osmokot. Ova specijalna đubriva, najviše se koriste za četinare, imaju produženo dejstvo i traju šest, devet ili dvanaest meseci, zavisno od vrste. Ima više različitih vrsta, ali to su najbolja prihrana za biljke.
Inače, osmokot je đubrivo sa kontrolisanim otpuštanjem hranljivih materija koje se primenjuje direktno u zemlju, nikada rastvaranjem u vodi. Granule se pomešaju sa supstratom ili blago ukopaju oko biljke, a nakon toga je obavezno zalivanje kako bi započeo proces oslobađanja hraniva. Doza zavisi od veličine saksije ili stabla. Za male saksije dovoljno je 5–10 grama, za srednje 20–30, dok se za mlada stabla u zemlji koristi 50–100 grama. Važno je granule rasporediti u zoni korena, ne uz samo deblo, a treba imati u vidu da se pri višim temperaturama hranivo brže oslobađa.
Kada je reč o okopavanju, naglašava da je ono posebno važno za mlađe biljke.
– Poželjno je okopavati, pre svega mlade biljke – jelke, borove, ako su zasađene. Na primer, smreke za živu ogradu okopavaju se u proleće i u jesen, da ne bi bilo previše trave.
Proleće mnogi doživljavaju kao idealno vreme za sadnju, ali Marković podseća da je jesen ipak najpovoljnija.
– Ako se radi o sadnji, najbolja je zapravo jesenja sadnja. Ali može i u rano proleće. U tom periodu najpogodnije su biljke koje se sade iz busena, odnosno one koje nisu iz saksije. Sve biljke koje se vade iz zemlje – smreka, borovi, tuje, drveće.
Saznajemo da se na primer popularna smreka orezuje u rano proleće ili ranu jesen, uz uklanjanje suvih grana i blago skraćivanje mladih izbojaka radi gušćeg rasta. Ne treba seći grane bez zelenih četina jer teško obnavljaju rast. Najbolje uspeva na suncu ili u polusenci, u propusnom i blago kiselom zemljištu.
Patuljaste forme idealne su za saksije jer prirodno zadržavaju kupast oblik i zahtevaju minimalnu rezidbu. U saksijama je ključno redovno zalivanje, dobra drenaža i zaštita korena zimi, dok je prihrana osmokot đubrivom dovoljna jednom godišnje u proleće.
Na pitanje o zaštiti tek posađenih biljaka, Marković pravi jasnu razliku između domaćih i tropskih vrsta.
– Ako mislite na zaštitu od mraza, to je važno kod tropskih biljaka, poput masline. Masline se štite i u rasadnicima i od jeseni se unose u plastenike. One mogu da se sade, ali moraju da se zaštite.
Zalivanje je, kaže, obavezno odmah nakon sadnje.
– Čim se zasadi, svaka biljka mora da se zalije. Poželjno je za žive ograde zalivanje sistemom “kap po kap”. Kasnije nema strogog pravila, samo treba pratiti stanje zemljišta. Ako ima dovoljno vlage, nema potrebe zalivati. Ali u sušnom periodu neke biljke zahtevaju zalivanje i svaki dan, ili na drugi, treći dan – smatra Marković.
Kada je reč o potražnji, ističe da su tuje i dalje među najtraženijima, iako ih lično ne preporučuje zbog klime.
– Tuje se dosta traže, ali mi preporučujemo neke druge vrste – fotiniju, lovor-višnju za živu ogradu. Traži se i dekorativno, ukrasno žbunje. Jelke se ređe sade u proleće. One se više sade u jesen i oko Nove godine.
Na kraju, Marković razbija jednu od najčešćih zabluda.
– Ljudi misle da se biljke sade samo u proleće i jesen, ali zapravo biljke koje su u saksijama mogu da se sade tokom cele godine, bez problema. Čak i zima može biti dobar period za sadnju, pod jednim uslovom – kada zemlja nije smrznuta. Sada je, recimo, idealno vreme za sadnju, jer nema mraza. Nekad je čak bolje saditi sada nego u maju – zaključuje Marko.
Tekst: Dijana Maksimović
