Савремена интензивна производња воћа у великој мери зависи од услова средине. Уколико они нису одговарајући, чак и најбоља сорта уз примену свих агротехничких и помотехничких мера неће дати добре резултате. Узимајући ово у обзир, као и чињеницу да су воћке вишегодишње биљке, веома је важно умањити било какве ризике утицаја спољне средине и посебно утицаја климатских промена и екстрема.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Природни услови (клима, земљиште и положај) у појединим рејонима у Србији, изузетно су повољни за гајење воћа. Најчешћи лимитирајући фактори за постизање високог приноса воћа и квалитета плодова у датим агроеколошким условима јесу ниске зимске температуре, касни пролећни мразеви, град, нагла промена температура у зимском периоду, високе летње температуре, релативна влажност ваздуха, недостатак падавина, олујни ветрови. У последњих десетак година забележене су велике штете од града, што може бити ограничавајући фактор за воћарску производњу.
Повреде грана, листова, плодова
Ове штете могу бити директне и индиректне. Град директно оштећује гране, младаре, листове и плодове. Због оштећења листова и грана долази до слабијег формирања родних пупољака за следећу годину, што индиректно утиче на смањење родности. Поред тога, повреде на кори могу представљати места за продор проузроковача гљивичних и бактеријских обољења. Повреде од града су посебно опасне код коштичавих воћних врста, где гране споро и непотпуно зарастају те долази до појаве смолоточине и до преношења некрозе на само дрво.
У свим деловима Србије, у мају и јуну месецу 2010. године, град праћен олујним ветром нанео је огромне штете, чак и на појединим локалитетима где се појава града не памти у последњих 30 година. Само у сланкаменачком атару тада је уништио род у засадима јабуке и брескве на преко 800 ха. Такође су у 2017. години забележене велике штете од града, али и од снега који је оштетио малињаке у Западној Србији.
Најсигурнији начин, једини како се то могло и како се може избећи, јесте постављање противградних мрежа. На тржишту се могу наћи мреже различитог квалитета. Квалитетна мрежа може трајати и до 25 година.
Мање и штете од ожеготина
Противградне мреже добра су заштита и од све чешћих високих температура и високог интензитета сунчевог зрачења, који имају посебно негативан ефекат у току вегетације. Код јабуке, тамо где нема противградних мрежа, плодови могу бити оштећени од ожеготина и преко 20 одсто. То је велика штета за произвођаче, јер такви плодови могу ићи само у прераду.
Сунце може проузроковати ожеготине на плодовима и лишћу, али и на кори дебла и грана. Поред противградних мрежа, ова појава може се умањити и избором сорти (на пример, сорта крушке конферанс је осетљивија од сорте абатефетел). Ако желимо да смањимо појаве ожеготина, пожељан правац редова у засаду је север-југ.
Прве значајније ожеготине запажене су 2008. години, код сорте крушке виљамовка, док код сорти крушке санта марија, боскова бочица, киферов сејанац и пакхамстријумф таквих ожеготина није било. Велике штете су настале и у засадима малине и другог јагодастог воћа, због осетљивости плодова ових воћних врста на високе температуре. Плодови с ожеготинама погодни су једино за индустријску прераду и умањују рентабилност производње.
Због високих температура у 2017. години, ожеготине су биле евидентиране код свих воћних врста, али су се посебно манифестовале у засадима малине сорти полка и полана у Војводини, где је дошло до оштећења и на листовима и изданцима, као и до сушења цвасти и плодова. Значајна појава ожеготина примећена је и у засадима шљиве, на листовима и гранама, а плодови су остали доста ситни. Негативан утицај насталих оштећења на листовима и гранама одражава се на формирање пупољака, те се услед тога смањује родност у наредној години. Још једном се показало да у екстремним годинама највише страдају воћне врсте и сорте које нису посађене у одговарајућим агроеколошким условима.
Исплативо улагање
Узимајући у обзир климатске промене, у савременом воћарству треба бирати воћне врсте и сорте које дају најбоље резултате у одговарајућим агроеколошким условима, подизати противградне мреже, системе за наводњавање и антифрост системе, као обавезне мере у већини региона Србије. Иако је цена висока, исплати се већ након једне критичне године. Уз одговарајуће субвенције државе и локалне самоуправе, произвођачи би се много лакше определили за ово дугорочно исплативо улагање.
