Savremena intenzivna proizvodnja voća u velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ukoliko oni nisu odgovarajući, čak i najbolja sorta uz primenu svih agrotehničkih i pomotehničkih mera neće dati dobre rezultate. Uzimajući ovo u obzir, kao i činjenicu da su voćke višegodišnje biljke, veoma je važno umanjiti bilo kakve rizike uticaja spoljne sredine i posebno uticaja klimatskih promena i ekstrema.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
Prirodni uslovi (klima, zemljište i položaj) u pojedinim rejonima u Srbiji, izuzetno su povoljni za gajenje voća. Najčešći limitirajući faktori za postizanje visokog prinosa voća i kvaliteta plodova u datim agroekološkim uslovima jesu niske zimske temperature, kasni prolećni mrazevi, grad, nagla promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha, nedostatak padavina, olujni vetrovi. U poslednjih desetak godina zabeležene su velike štete od grada, što može biti ograničavajući faktor za voćarsku proizvodnju.
Povrede grana, listova, plodova
Ove štete mogu biti direktne i indirektne. Grad direktno oštećuje grane, mladare, listove i plodove. Zbog oštećenja listova i grana dolazi do slabijeg formiranja rodnih pupoljaka za sledeću godinu, što indirektno utiče na smanjenje rodnosti. Pored toga, povrede na kori mogu predstavljati mesta za prodor prouzrokovača gljivičnih i bakterijskih oboljenja. Povrede od grada su posebno opasne kod koštičavih voćnih vrsta, gde grane sporo i nepotpuno zarastaju te dolazi do pojave smolotočine i do prenošenja nekroze na samo drvo.
U svim delovima Srbije, u maju i junu mesecu 2010. godine, grad praćen olujnim vetrom naneo je ogromne štete, čak i na pojedinim lokalitetima gde se pojava grada ne pamti u poslednjih 30 godina. Samo u slankamenačkom ataru tada je uništio rod u zasadima jabuke i breskve na preko 800 ha. Takođe su u 2017. godini zabeležene velike štete od grada, ali i od snega koji je oštetio malinjake u Zapadnoj Srbiji.
Najsigurniji način, jedini kako se to moglo i kako se može izbeći, jeste postavljanje protivgradnih mreža. Na tržištu se mogu naći mreže različitog kvaliteta. Kvalitetna mreža može trajati i do 25 godina.
Manje i štete od ožegotina
Protivgradne mreže dobra su zaštita i od sve češćih visokih temperatura i visokog intenziteta sunčevog zračenja, koji imaju posebno negativan efekat u toku vegetacije. Kod jabuke, tamo gde nema protivgradnih mreža, plodovi mogu biti oštećeni od ožegotina i preko 20 odsto. To je velika šteta za proizvođače, jer takvi plodovi mogu ići samo u preradu.
Sunce može prouzrokovati ožegotine na plodovima i lišću, ali i na kori debla i grana. Pored protivgradnih mreža, ova pojava može se umanjiti i izborom sorti (na primer, sorta kruške konferans je osetljivija od sorte abatefetel). Ako želimo da smanjimo pojave ožegotina, poželjan pravac redova u zasadu je sever-jug.
Prve značajnije ožegotine zapažene su 2008. godini, kod sorte kruške viljamovka, dok kod sorti kruške santa marija, boskova bočica, kiferov sejanac i pakhamstrijumf takvih ožegotina nije bilo. Velike štete su nastale i u zasadima maline i drugog jagodastog voća, zbog osetljivosti plodova ovih voćnih vrsta na visoke temperature. Plodovi s ožegotinama pogodni su jedino za industrijsku preradu i umanjuju rentabilnost proizvodnje.
Zbog visokih temperatura u 2017. godini, ožegotine su bile evidentirane kod svih voćnih vrsta, ali su se posebno manifestovale u zasadima maline sorti polka i polana u Vojvodini, gde je došlo do oštećenja i na listovima i izdancima, kao i do sušenja cvasti i plodova. Značajna pojava ožegotina primećena je i u zasadima šljive, na listovima i granama, a plodovi su ostali dosta sitni. Negativan uticaj nastalih oštećenja na listovima i granama odražava se na formiranje pupoljaka, te se usled toga smanjuje rodnost u narednoj godini. Još jednom se pokazalo da u ekstremnim godinama najviše stradaju voćne vrste i sorte koje nisu posađene u odgovarajućim agroekološkim uslovima.
Isplativo ulaganje
Uzimajući u obzir klimatske promene, u savremenom voćarstvu treba birati voćne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u odgovarajućim agroekološkim uslovima, podizati protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i antifrost sisteme, kao obavezne mere u većini regiona Srbije. Iako je cena visoka, isplati se već nakon jedne kritične godine. Uz odgovarajuće subvencije države i lokalne samouprave, proizvođači bi se mnogo lakše opredelili za ovo dugoročno isplativo ulaganje.
