U saradnji sa radarskim centrom Bukulja u prvoj fazi na teritoriji opštine Topola postavljeno je devet automatizovanih protivgradnih stanica kapaciteta od 12 raketa što će poboljšati odbranu od grada u ovom delu Šumadije.
Opština Topola jedna je od opština nad kojom se najviše pojavljuju gradonosni oblaci. Svake godine voćari trpe ogromne štete od grada pa zbog toga sve više proizvođača osigurava svoje zasade. Saradnja države sa radarskim centrom Bukulja omogućila je postavljanje devet automatizovanih protivgradnih stanica kako bi se grad koji pogađa Topolu sprečio, a samim tim i štete u zasadima.
Voćnjake Miroslava Jevtića u selu Mitrovčić kod Topole poslednjih godina grad ne zaobilazi. Zbog toga je Miroslav odlučio da ove godine osigura svoje zasade kako bi mogao da povrati uložen novac koji je otišao na samu proizvodnju.
„Unazad nekih pet, šest godina kontinuirano grad nas ne zaobilazi, pogotovu neke zasade koji su baš često izloženi i imaju neke višegodišnje štete od prethodnog grada. Samo drveće teško podnosi a kamo li jednogodišnji rod. Kod breskve i jabuke ispadne i 100 odsto štete, jer oštećena ide u neku treću klasu koja gotovo i da nema cenu, nema ekonomsku opravdanost za proizvođača. Ove godine planiram nekih 80 odsto površina da osiguram i to prvi put, do sada smo se nešto dvoumili ali sama situacija nas primorava da ipak osiguramo da barem nešto od roda spasemo“, kaže voćar iz sela Mitrovčić Miroslav Jevtić.
Mihajlo Prodanović jedan je od najvećih voćara u Topoli. U selu Blaznava se bavi voćarskom proizvodnjom na oko 30 hektara. Kako sam kaže ima različito iskustvo sa osiguravajućim kućama a prošle godine nije bio zadovoljan procenom štete.
„Jedva je pokrivena polisa, došli su njihovi procenitelji sa pričom – mi moramo da vam damo 25 do 30 odsto i mi ne smemo više da vam damo. Ja sam im rekao ljudi pa da li vi vidite šta se desilo, a oni i dalje tvrde da im je rečeno da 30 odsto mogu da daju, a to je samo poklopilo polisu. Država treba da stane iza proizvođača, da nas spasu od prevara osiguravajućih kuća. Znači ako jedna osiguravajuća kuća daje 100 odsto zašto druga na sledećoj parceli, na isti grad, pri tom je to njiva do njive, daje samo 30 odsto“, napominje Mihajlo Prodanović iz sela Blaznava.
Najveću štetu od grada Topola je pretrpela 2018. godine kada je gotovu celu opštinu pogodio grad. Pričinjena šteta procenjena je na više od 20 milijardi dinara. Zbog toga iz lokalne samouprave apeluju na proizvođače da osiguraju svoje zasade.
„Što se tiče osiguranja istakao bih da je uredbom o raspodeli podsticajnih sredstava Republike Srbije za region Šumadije kojem pripada i Topola, povraćaj na plaćene premije osiguranja je 70 odsto, ali i opština Topola planira da iz svog budžeta takođe radi sufinansiranje u iznosu od 10 odsto, tako da će poljoprivrednici sa naše teritorije imati ukupan povraćaj za plaćanje premije osiguranja u iznosu od 80 odsto. Po našoj evidenciji, pošto prvi put uvodimo ovu meru podrške sufinansiranja premije osiguranja, raspitali smo se i prema nezvaničnim informacijama preko 300 poljoprivrednika osigurava svoje poljoprivredne kulture, a pre svega najviše ima voćara“, mišljenja je Milan Jokić iz Agencije za ruralni razvoj opštine Topola.
Izvor: RTV
Foto: RTV/Martin Martinov
