Piše: Zorana Ljubojev
U Bečeju je nedavno izgrađena prva kuća skandinavskog tipa, površine oko 150 kvadratnih metara. Reč je o kući od drveta, montažnog tipa koju karakteriše jača i bolja konstrukcija, kao i izolacija. Tokom izgradnje kuće ovog tipa posebna pažnja se posvećuje uštedi i očuvanju energije i čistoći životne sredine.
Ričard Tripolski došao je na ideju da izgradi ovakav tip kuće, prvenstveno zbog klimatskih uslova – ekstremno toplih letnjih meseci i hladnih zima. Kako objašnjava, želeo je da pronađe odgovarajuće rešenje za grejanje i hlađenje. Ujedno, izgradnja ove kuće je za 30 odsto jeftinija u odnosu na klasičnu gradnju, a prednost je i u brzini izgradnje, koja traje oko pola godine.
Glavni majstor zanat izučio u Norveškoj
– Sama izgradnja ide dosta brzo, iako je bilo problema s nabavkom materijala jer su se cene menjale. S druge strane, problem su bili i majstori, jer imaju mnogo posla i ne mogu sve da postignu. Uprkos tome, zadovoljan sam kako je sve proteklo, kao i svojom kućom – kaže Tripolski.
Za izgradnju ove kuće utrošeno je oko 17 kubika građe. Podigla su je i stavila pod krov dvojica majstora, i to za dva i po meseca. Glavni graditelj je Bečejac Aleksandar Marinkov, koji je 2013. otišao u Norvešku i tamo počeo da uči zanat – stolarsku tesariju.
– Pre dve godine sam se vratio. Tamo sam radio i izučavao zanat dve do tri godine. Kada sam se osamostalio, ljudi kod kojih sam radio su me slali samog i radio sam projekte. Zadovoljan sam jer sam posle šest godina uspeo da podignem kuću ovde u Srbiji – ponosno ističe Marinkov.
Za razliku od klasičnih montažnih kuća, kakve se mogu kupiti u Srbiji, skandinavski tip kuće se pravi na licu mesta. Karakteriše je bolja statika, stavlja se deblja izolacija, pravi se rešetkasti krov, koji se odlično pokazao u Norveškoj.
– Što se tiče razlike između montažne i zidane kuće, ona se ogleda u zagrevanju i hlađenju. Kod montažnih se zagrevaju kubici vazduha u prostoru, koji veoma lako mogu da se zagreju ili ohlade. U zidovima je mineralna vuna, zbog čega se vruć ili hladan vazduh dobro vakuumira i ne izlazi tako brzo iz kuće. Zbog svega toga je ova kuća bolja i kvalitetnija u odnosu na klasične zidane – objašnjava Aleksandar.
Ključ u ruke za 440 evra po m2
Naš sagovornik ističe da je gradnja ovakve kuće daleko lakša u Norveškoj, nego u Srbiji, jer je građa obrađena, prilagođena i skoro u potpunosti pripremljena za izgradnju.
– Prave se temelji za montažne kuće, koji nisu toliko jaki kao za zidane i kuće s teškim teretom. Projektant, odnosno inženjer, zadužen je za to da sve izračuna, nakon toga dolazimo mi, tesari. Dižemo zidove i krov, a u međuvremenu treba da dođe električar da postavi bužire u zidove, gde dolaze kablovi i elektrika, a onda i vodoinstalater. Sve se stavlja na određena mesta. Moleri i gipsari rade finalne radove. Tako da posle nas, tesara, u zavisnosti od kuće i želje vlasnika, radovi bi trebalo da se okončaju u roku od mesec, mesec i po dana – objašnjava Marinkov.
Još jedna prednost ove kuće je u tome što neće dolaziti do sleganja i pucanja zidova, jer težina građe nije velika, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je ovaj problem dosta čest kod zidanih kuća.
U Srbiji je iz dana u dan sve veće interesovanje za ovakav tip gradnje, koji je po sistemu “ključ u ruke”, a kvadrat se u proseku kreće 440 evra, iako nekad cena može da bude neznatno veća, u zavisnosti od želja kupca.
Igranje dizajnom
Iako skandinavski stil dozvoljava igranje sa dizajnom, kuće ovog tipa imaju zajedničke karakteristike – ekološka prihvatljivost, minimalizam i geometrija oblika, veliki prozori, koji mogu biti čak i panoramski.
S druge strane, skandinavske kuće karakteriše visoka funkcionalnost i pogodnost za život tokom cele godine. Kao građevinski materijal najviše se koristi lepljeno lamelirano drvo, koje je već impregnisano u proizvodnji posebnom formulom koja sprečava truljenje i pojavu gljivica. Takođe, ovaj materijal ima izvrsne sposobnosti akumuliranja toplote i izolacije, štiti prostorije od velikih letnjih vrućina i zimi od velikog gubitka toplote, odnosno, ima nizak protok temperature.
Posebna pažnja posvećena je krovu koji je postavljen pločicama, iako se koriste i metalni i moderni polimerni materijali. Dodatna prednost skandinavskog tipa rešetkastih krovova je u tome što nema potrebe za stvaranjem nosača unutar perimetra zgrade, što vam daje značajnu slobodu prilikom planiranja unutrašnjih pregrada.
