Prvi cvet pojavio se pre oko 100 miliona godina. Prvi cvetovi bili su krupni, lepi i opojnog mirisa. Njihov celokupni izgled bio je podređen privlačenju što većeg broja letećih insekata koji su ih oprašivali. Zato je evolucija cvetnica usko povezana sa evolucijom letećih insekata.
Pre nekih 380 miliona godina stvoreno je prvo drvo koje nije mnogo ličilo na današnje, imalo je tanko i mekano stablo i bilo visoko svega tri do pet metara, ali je doprinelo da se na planeti formira jedan od najvažnijih ekosistema – šuma, koja je omogućila izlazak životinja iz vode na kopno i time evoluciju prvih kopnenih životinja.
Nama poznat najstariji cvet sličan je današnjoj magnoliji.
„Da bismo počeli priču o nekom cvetu koji se pojavio kao prvi cvet na planeti, moramo se vratiti dosta u prošlost, da bismo shvatili kako je uopšte nekad izgledala planeta. Biljke su se pojavile tek pre 400 miliona godina, kopnene biljke. A prvi cvetovi pre 100 miliona godina. U tom periodu od 300 miliona godina planeta nije imala cvet. Možete zamisliti te šume, bile su potpuno zelene, nije bilo tih boja koje su doneli cvetovi“, objašnjava dr Desa Đorđević Milutinović kustos paleobotaničke zbirke, muzejski savetnik, Prirodnjački muzej u Beogradu
Pretpostavlja se, dodaje kustoskinja, da su se prvi cvetovi pojavili između 120 i 100 miliona godina, ali ta granica se stalno pomera unazad u zavisnosti kako se nalaze novi fosili.
„Arheantus rinerbergeri se smatra za prvu cvetnicu i bo je sličan magnoliji i pretpostavlja se da se oprašivala insektima. Ovaj cvet je nađen u Severnoj Americi i uopšte fosilni ostaci cvetova su jako retki. Recimo kod nas u okolini Knjaževca su nađene neke cvetnice iz doba krede od pre sedamdesetak miliona godina, ali nisu nađeni cvetovi“, napominje dr Đorđević Milutinović.
Prvi cvetovi bili su krupni, lepi i opojnog mirisa. Njihov celokupni izgled bio je podređen privlačenju što većeg broja letećih insekata koji su ih oprašivali. Zato je evolucija cvetnica usko povezana sa evolucijom letećih insekata.
„Svi insekti koji su prilagođeni oprašivanju cvetnica su koevoluirali zajedno s njima uporedo. Jer, pre dok nisu postojale cvetnice, nisu ni insekti jer su bili besposleni“, dodaje kustoskinja.
Danas uglavnom gajimo cveće zato što ga nemamo u okruženju i želimo da uživamo u njegovoj lepoti i mirisu.
„Ljudi su ranije živeli u prirodi i oni su bili okruženi cvećem, tako da verovatno nisu imali samu potrebu za cvećem, nego su imali potrebu za biljkama. Tako da su gajili biljke koje su koristili u ishrani. Prve biljke koje se verovatno nisu gajile, ali su se koristile u pogrebnim svečanostima, jer su čak nađeni i neandertalnic koji su sahranjeni i pored njih je nađen nekakav polen cvetova koji su bili u nekoj grupi, pa se pretpostavlja da su cvetovi namerno stavljeni tu i da ih nije naneo vetar“, ističe dr Desa Đorđević Milutinović iz Prirodnjačkog muzeja.
Prve biljke su naseljavale samo plićake i priobalna područja, a kasnije su zalazile dublje u kopno. I da ga nisu osvojile svet koji danas poznajemo bio bi potpuno drugačiji, možda bi se do dana današnjeg život i dalje odvijao samo u vodi.
Trava je takođe cvetnica i oprašuje se vetrom, evoluirala je pre 30 miliona godina i uslovila evoluciju papkara i kopitara.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
