Ptice su vrlo korisne u baštama i na njivama jer se hrane neželjenim insektima, ali istovremeno znaju da budu i prave štetočine koje izazivaju ogromne materijalne gubitke. Nije retkost da ptice desetkuju prinose, što se i dogodilo u selu Glogonj, nadomak Pančeva, kada su vrane napravile značajnu štetu na zasadu kupusa i karfiola vadeći iz zemlje kompletna stabla mladica. Kako kaže Jan Babka, iz Istraživačko – razvojnog instituta „Tamiš“ u Pančevu, ovaj problem nije nimalo „naivan“.
Babka ističe da je ipak najgore u toku proleća, kada ptice prave najveća oštećenja i to u delovima ratara gde ima šumaraka i drveća, jer se tu one uobičajeno gnezde.
– Na teritoriji južnog Banata vrlo često bude presejavanja, čak i višestrukog presejavanja na istoj parceli, najčešće kod kukuruza i suncokreta iz jednog prostog razloga. Ptice, pogotovo vrane koje tumaraju i prave najznačajnije štete, se u to vreme gnezde i ležu mlade pa im je potrebna ogromna količina hrane. Kada ima biljaka u nicanju na parcelama, to im je najbliži i najlakši način da dođu do energije i tada su dosta agresivne – istakao je Jan Babka za Dobro jutro.
Kako kaže pored vrana, ima dosta i divljih golubova, golubova grivnjaša. Osim štete na biljkama, probleme prave i na druge načine.
– Takođe prave oštećenja na zalivnim sistemima kap ko kap. Kada nemaju dovoljno vode, nije odavno pala kiša ili nema najbližih vodotokova, vrane buše creva za navodnjavanje da bi pile vodu. Ptice u toku skidanja suncokreta kada je on zreo, umeju da naprave na određenim površinama, pogotovo blizu naselja i pošumljenih površina, značajne štete tako što jedu suncokret i smanjuju prinos – rekao je Jan Babka.
Postavlja se logično pitanje, kako poljoprivredni proizvođači mogu da se izbore?
– Ranijih godina je jedna aktivna materija odbijala ptice i dosta uspešno rešavala problem, međutim ona je danas zabranjena, nije u upotrebi i nema je više na tržištu, tako da ljudi jednostavno nemaju drugog izbora nego da presejavaju. Takođe, dosta vrsta ptica, na primer vrane, spadaju u zaštićene vrste te je zabranjeno njihovo ubijanje, lov i odstrel – rekao je naš sagovornik i naglasio da je u pitanju veliki problem jer nisu u pitanju male površine, a mehaničke mere u ovom slučaju nemaju efekta.
– Postoje mehaničke mere, međutim vrane, kao vrlo inteligentne životinje, brzo naviknu na iste. Čak i kada su plinski topovi u pitanju, koji pucaju u određenim intervalima, vrane tačno znaju kada će da opali taj top i one u tom momentu pobegnu, a kada top opali one se opet vrate. Tako da tu nekog velikog efekta nema- zaključio je Babka.
Tanja Prolić
Moguća rešenja za dosetljive nasrtljivce
Jedan od sistema za zastrašivanje vrana jesu i reflektori za ptice koji ih efikasno odvraćaju od nadletanja bašta i njiva. Mnogi uređaji koriste sunčevu svetlost i vetar kako bi se u toku dana stalno reflektovala svetlost koja uznemirava ptice. Može da se pričvrsti za bilo koju podlogu, a za maksimalan efekat, potrebno je instalirati uređaj na svakih 50 do 60 metara. Na tržištu su se pojavili i rasterivači ptica-odnosno pokretna strašila. Ovu zaštitu čini maketa orla, sokola ili jastreba (zmaj) koja je pričvršćena na vrh gibljivog teleskopa na visini od šest metara. Zmaj, u obliku ptice grabljivice, se nepravilno i asimetrično kreće na vrhu štapa, menjajući visinu i brzinu koristeći i najmanji povetarac od svega 2 kilometra na sat. Imitira let predatora, rasteruje ptice i čuva useve, voćnjake, vinograde, bašte. Svetlana Tomov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) kaže za naš portal da je glavni razlog za ovakvo ponašanje ptica taj što su im ljudi uništili prirodna staništa.
Ljiljana Milovanović
