Ђорђе Обрадовић из околине Горњег Милановца један је од ретких младих пољопривредника који је у Доњим Бранетићима наставио породичну традицију у сточарству, одлучио да од пољопривреде живи, засновао породицу и остао на селу.
Живот на селу нимало није лак. Свакодневни послови на имању захтевају потпуну посвећеност, пуно одрицања, времена и пажње.
„Живот је сељака специфичан, крећемо ујутру рано, конкретно код нас се устаје од пет, пола шест, што кажу осванемо и омркнемо на послу. Некад у њиви, некад у штали“, каже Ђорђе.
Док се многи његови вршњаци са школовања нису вратили на село, Ђорђе је наставио традицију у сточарству и сада је једини млади пољопривредник у Доњим Бранетићима коме је то основно занимање.
„Било је ту вагање да ли ћу отићи у град да тамо, пошто сам завршио неки занат, да наставим то да радим, али љубав према селу је ипак превагнула. И тако сам почео мало по мало да радим на селу и онда да унапређујем ту производњу“, објашњава Ђорђе Обрадовић.
На њивама још увек ради машинама које су старије од њега и обрађује велике површине потребне за производњу сточне хране. Иако се Обрадовићи не баве прерадом млека највише времена проводе у штали, јер је то свакодневна обавеза.
„Ми сваки други дан произведемо око 300 литара млека и то предајемо млекари јер нам се не исплати ни временски ни да правимо сир и кајмак. То само ја правим за наше кућевне потребе“, наводи Невена Обрадовић.
За другачијим начином живота не жуде ни најмлађи чланови домаћинства. За све генерације увек има посла и све раде са пуно љубави.
„Мајци помажем кад се спрема ручак, да јој некад нешто обришем, оцу помажем у штали, кад дајемо кравама силажу, кад муземо краве“, каже Дуња.
„Помажем деди и оцу нахранити овце, краве, некад одем, чувам их два сата“, додаје Зоран.
И ништа им није тешко.
„Зато што ту има много среће и радости у томе и то је мир неки који опушта“, објашњава Зоран.
Пуна штала и обори Обрадовићи кажу испуњава им срце и једино тако могу да обезбеде приходе, сигурну егзистенцију и опстанак на селу.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
