U planinskoj eko-bašti „divova“ sa Zlatara od povrća ima svega  što duša može da poželi. Grašak, šargarepa, peršun, karfiol, bob, salata, luk, kupus, praziluk, a tu je i začinsko bilje. S praznim cegerima često svrate komšije i prijatelji, a kupuju ga i turisti iz velikih gradova koji su se zaželeli kvalitetne, organski proizvedene hrane.  U ovoj jedinstvenoj bašti, u moru četinara i na preko hiljadu metara nadmorske visine, povrće s puno ljubavi gaje članovi Humanitarne organizacije „Divovi Zlatara“ sa intelektualnim teškoćama, poštujući principe permakulture koja je ovde još uvek u povoju. Prošle jeseni su na planinskim proplancima kod Nove Varoši brali i lekovito bilje i nakon sušenja ga, upakovano u lepo dizajnirane kesice, izneli na pijačnu tezgu.

Kontakt s prirodom je lekovit

A izbor baštovanstva kao „radne terapije“, kažu, nije slučajan. Praksa je pokazala da kontakt s prirodom, rad na otvorenom i briga o biljkama pozitivno deluju na fizičko, mentalno i emocionalno stanje mladih sa posebnim potrebama.  

– Ovde se uče i kako sami da proizvedu sebi hranu i da budu samostalni koliko je to moguće, što je na neki način olakšanje i za roditelje koji žive u stalnom strahu šta će im biti sa decom kada jednog dana njih više ne bude. Prodajom povrća zaradiće i nešto novca, jer krajnji cilj i jeste da se oni radno angažuju i da kroz socijalno preduzetništvo „zarade“ penziju – kaže za „Dobro jutro“ Dunja Ristanović, osnivač Humanitarne organizacije „Divovi Zlatara“, jedine u Novoj Varoši koja radi sa osobama sa smetnjama u razvoju.

Za mlade „divove“ sa Zlatara svaki izlazak s društvom u prirodu je poput praznika. Na ledini u Drmanovićima, ispod bivšeg Rehabilitacionog centra „Zlatar“, još zimus su formirali baštanske gredica od onoga što su našli u prirodi.

Najpre su u drenažni sloj stavili čamove grančice, šišarke i humus iz obližnje šume, pa preko sloj sena. Po njemu su zatim rasturili stajnjak, i preko opet seno ukošeno na planinskim livadama. Seno će zaštititi poljoprivredne kulture od suše, mraza i slane koja ovde u surovim klimatskim uslovima zna da „ubije“ povrće i u sred leta.

– Sami smo proizveli rasad, a pravimo i biljno đubrivo. Tu smo kad god nam vreme dozvoli, i lepo nam je  – kaže  za „Dobro jutro“ tridesettrogodišnji Anes Turkmanović iz Nove Varoši, jedan od „Divova Zlatara“.

Sticanje korisnih veština i samopouzdanja

„Divovi Zlatara“ uspostavili su saradnju sa srodnom organizacijom iz susednog Priboja. Posećuju se, druže i često zajedno rade u planinskoj bašti. Cilj je da mladi sa mentalnim teškoćama steknu određene veština i samopouzdanje, da rade i privređuju u skladu sa svojim mogućnostima, kako bi se osetili korisnim članovima društva. I za sada im, tvrde, odlično ide.

– Mihajlo društva skoro da nije imao, retko je i izlazio iz kuće u grad, po ceo dan je bio uz nas. Sada je sve drugačije. Na vazduhu je, druži se, ima s kim da provodi vreme, što je i za nas njegove roditelje veliko olakšanje – kaže Olivera Matović, majka Mihajla Matovića, jednog od članova „Divova Zlatara“.

Eko bašta je drugi po redu projekat koji realizuju „Divovi Zlatara“. Jesenas su u netaknutoj prirodi brali sporiš, majčinu dušicu, podubicu, jagliku i drugo lekovito bilje, i o svakoj od ovih lekovitih biljaka naučili po nešto korisno. Poznati novovaroški travar Ratomir Đajić, obučio ih je i kako da pravilno suše bilje, da bi zadržalo svoja lekovita svojstva.

U radu „Divova Zlatara“ učestvuje tek nekoliko mladih sa intelektualnim teškoćama i članovi njihovih porodica, a u udruženju se nadaju da će im se priključiti i drugi.

– Nastavićemo da se borimo protiv predrasuda i da Nova Varoš postane opština sa najvećim brojem zaposlenih osoba sa mentalnim poteškoćama u Srbiji, ali za to nam je potrebna pomoć njihovih roditelja i staratelja. Oni pre svega moraju da shvate da su njihova deca sposobna i da mogu da rade i privređuju u skladu sa svojim mogućnostima. Zbog toga ih pozivamo da nam se jave. Zaposlenje i radno angažovanje pozitivno će uticati na njihovo fizičko i psihičko stanje i zdravlje. Neće biti zatvorena među četiri zida, a naučiće životne i radne veštine. Na drugoj strani, sa lokalnom samoupravom imamo sve bolju saradnju – kaže predsednica Udruženja Dunja Ristanović.

Tekst i foto: Željko Dulanović

Ručno će praviti papir

„Divovi Zlatara“ uskoro će, u saradnji sa Udruženjem „Naša kuća“ iz Beograda i srodnim organizacijama iz Japana, pokrenuti kod Nove Varoši ručnu proizvodnju papira od recikliranih paklica cigara. Ovako pravljeni papir ima široku primenu, koriste ga najčešće likovni umetnici, a koristi se i kao dekorativni papir, za štampu i za proizvodnju ambalaže.

– Praksa je pokazala da su mladi sa intelektualnim teškoćama vredni i požrtvovani kao radnici, da prvi dolaze na posao, a poslednji odlaze, i da poverene zadatke obavljaju odgovorno i s osmehom na licu, jer se zbog ukazanog poverenja osećaju ispunjeno i korisno. Međutim, i pored toga poslodavci ih nerado angažuju – kaže Dunja Ristanović.

Novi život stare Ojkovice

 Zvanično sedište Humanitarne organizacije „Divovi Zlatara“ je u Ojkovici u koju su se Dunja i njen suprug Vladimir Ristanović doselili pre pet godina, mada za novovaroški kraj nisu rodbinski vezani. Oboje su rođeni 1987, ona u Rijeci, on u Užicu, a upoznali su se tokom studija u Beogradu. Dunja je ekonomista, a Vladimir programer i poslove od kojih žive, obavljaju preko interneta.   Dunja i Vladimir bili su na korak od odlaska u Švedsku, ali su u opustelom zaseoku Tomići u brdima iznad Zlatarskog jezera, kupili kuću i udahnuli novi život selu koje se gasi. Pre dve godine u Ojkovici su dobili i ćerku, koja je najmlađi stanovnik sela.  Sa „Divovima Zlatara“ redovni su učesnici humanitarnih i ekoloških akcija širom Srbije.