Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ РАДЕНКО ШУТУЉИЋ ИЗ СТРУГАНИКА, МАЈСТОР С МАКАЗАМА: Резидба за здраву воћку и...

РАДЕНКО ШУТУЉИЋ ИЗ СТРУГАНИКА, МАЈСТОР С МАКАЗАМА: Резидба за здраву воћку и богату бербу

4701

Текст и фото: Зорица Драгојевић

За богату бербу, здраво воће, редовно рађање, добар квалитет плода, дуг живот воћака једна од најбитнијих ставки је орезивање, летње или рано, када се уклањају вишкови и зимско, такозвано орезивање за род. Један од оних које смо затекли на терену је и орезивач Раденко Шутуљић из Струганика, човек који за једно пре подне ореже 1.200 двогодишњих стабала шљиве. Каже да није тешко, само је потребно упознати воћку и саслушати жеље воћара.

– Резидба код свог коштичавог воћа углавном се обавља у исто време. Летња је у јулу и августу, а зимска креће одмах после бербе, после стајања вегетације и до почетка вегетације, што значи да се до априла може радити зимска резидба. У току зелена резидба јабуке, уклањање свих вишкова, водопија, вишка лисне масе, да би плод био осунчан и да равномерније зрелио – започиње причу Раденко, који креће с радом уклањајући прво водопије.

Од водопије нема рода

Водопије су јалове гране које избијају на осунчаним деловима грана и не служе ничему, само вуку енергију и воду из биљке. Од те водопије никада не може бити родна грана. Она има увек вертикалан раст, црвенкасте је до зеленкасте боје, у зависности од сорте јабуке. Дешава се да нарасте и до два метра висине, има крупније листове тако да је увек видљива, објаснио нам је орезивач, наводећи да је потребно водити рачуна и препознати и потенцијално родне гране.

– У свом послу користим ручне маказе, дворучне маказе, маказе с телескопом и више врста тестерица. Водопија се одсеца маказама до саме рамене гране с које је порасла, што значи до краја. На раменим гранама може да се деси да, поред водопије, израсту и потенцијално родне гране које треба препознати. Ситније су. Оне се преврше и остављају се као потенцијални род за следећу сезону – каже Раденко, истичући да код густе садње примењује систем витког вретена, с проводницом са које се пуштају родне гране.

Свака биљка може имати до двадесетак родних грана које расту с централног стабла. Централно стабло је у суштини вретено, и то је вретенаст систем резидбе. Постоји и садња 3 пута 4 метра, и ту се може направити и купаста круна. Три метра је удаљена биљка од биљке, а четири метра је удаљеност од реда до реда. У том случају се допуштају три, четири родне гране, с којих се пуштају ситне родне гранчице. Може се урадити и пирамидална круна, све у зависности од позиције парцеле на којој се налази воћњак, у зависности од тога шта газда хоће – не меша се орезивач у жеље произвођача. Његово је да оформи родне гране, а колико плода ће бити и да ли је за ракију или конзумирање, зависи од жеље власника воћњака.

За боровницу специјалне маказе

 – Моје као резача је да на стаблу оформим довољно родних грана, а до произвођача је да ли ће проред воћа радити хемијским путем, да ли ће прскати у цвету, заметању плода или ће скидати ручно. Зависи од произвођача да ли ће имати квалитет или квантитет.

Напомиње да је принцип резидбе углавном исти. Код шљиве се може правити вретено, пирамида, кутласта круна, у зависности од тога да ли произвођачи желе брану шљиву или шљиву за ракију. Ако је за ракију, онда се иде на систем побољшане пирамиде. Тиме се добија квантитет, добија се количина, велика количина. Конзумна шљива се углавном сече у облик купасте круне, где су гране ближе земљи и деведесет посто плодова може се обрати ручно са земље.

Раденко је управо завршио резидбу боровнице, за њега због самог клечећег положаја мало тежу, али уз праве маказе ипак сасвим изводљиву.

– Користим мале ручне маказе. Постоје маказе са шпицастим врховима које производе Фелко, Кукер, Фалкет. Углавном користим маказе с мањим сечивима и окретним ручкама, због очувања зглоба резача. Удобније су него маказе с фиксним ручкама. За боровницу користим Фелко 12, маказе с окретном ручком и с малим ножем. Код боровнице се секу дивље гране које ничу из земље из кореновог система. Осим њих, отклањају се старе израђале гране и пуштају младе бочне јер боровница рађа на двогодишњим гранчицама, а те старе гране није тешко препознати.

За аутохтоне воћке, радикалнија резидба

Старе гране познају се по боји коре, по њеном специфичном пуцању. Израђале гране имају и ситније листиће и на њима ситне заостале плодове, који нису стигли да се оформе. Раденко препоручује да се воће реже до одређених температура, када није превише топло, нити превише хладно.

– Зими практикујем да режем кад је температура око нуле или у плусу, евентуално минус један или два. Испод минус осам је већ опасно. Лети избегавам кад је баш врело, због губитка воде. Ако се плантажа наводњава и постоје системи кап по кап, онда режем и по високим температурама. Ако не постоји наводњавање, биљка губи воду, долази до сушења коре у пресеченом делу и до неправилног зарастања. Ту дође и до увлачења болести. Било би идеално радити на 25 степени – објашњава Шутуљић, који је посебно опрезан када је у питању орезивање крушака.

Најосетљивија воћка за резање, по Раденку, јесте крушка. Млади воћњаци уопште, осетљиви су у прве три до четири године, и њих избегава да реже до фебруара. Младе биљке у формирању орезују се и два пута годишње, све зависи од летораста.

– Резидба зависи од сорте, у зависности од подлоге. да ли је дивља или подлога очењавањем од стабла. Понекад зависи и од бујности сорте. Бујније сорте су углавном старе сорте и захтевају оштрију, радикалнију резидбу, више скидања грана. Самим тим теже да иду у висину и треба их спутавати, спуштати земљи. Практикујем купасту круну, ширим их да буду што ниже. То се постиже скидањем горњих грана, врши се превођење на бочне гране које гледају ка земљи. Превођење значи да, ако грана расте вертикално и на метар и по од земље, има израслу бочну грану која расте хоризонталније, хоризонтална се оставља, а део који иде у вис се крати.

Свака воћка има своје време орезивања, према грађи и годинама. У разним крајевима Србије Раденко у сезони одржава до 35 хектара воћњака. У Мионици ореже до 680 стабала јабуке дневно, оне која је у деветој години. За шљиву која је тек посађена и у првој је години, треба му десетак секунди, а кад је у десетој години, потребно му је пет до десет минута по стаблу.

Три резидбе црвене ранке

У последње време интензивирају се засади старих сорти, од којих шљива црвена ранка захтева три резидбе годишње. На њој Раденко Шутуљић ради побољшану пирамиду, код које се на централној дужици налази четири до шест основних грана и гушћи склоп грана (иначе је распоред на 30 до 40цм растојања), због саме носивости стабла, да би се те гране ослањале једна на другу. Оставља шире рачвање, што значи више родних грана које крећу с рамене гране и на њима што више родних гранчица, родних пупољака. Ту иде на квантитет, јер и најситнији њен плод створи више шећера од калемљених сорти. Резидба понекад зависи од тога да ли је воћка аутохтона или калемљена, и на аутохтоним воћкама Раденко примењује радикалнију резидбу.

Кутласта круна

Кутласта круна је облик код кога не постоји централна продужница стабла. Постоје три или четири скелетне гране на уједначеном растојању и стварају угао од 360º. Формира се тако што воћку у пролеће орежете на 70цм од земље. У току раста испод орезаног дела се развијају младице, од којих се изаберу три на растојању од 10 до 15 цм и распоређене под углом од 120º. Када достигну дужину од 30цм, остале младице режете до стабла. Карактеристично је да плодови у оваквом начину узгоја имају бољу осунчаност, боју и проветреност крошње, а смањена је појава болести.

Пирамидална круна

Један је од старијих облика круне и формира се у пролеће, пре кретања вегетације, када се саднице скрате на 60 до 70цм изнад земље. У току вегетације из пупољака који су остали развија се већи број младица које расту до јуна. У јуну се од свега изабере неколико младица за образовање родних грана, а остале се савијију и остављају да порасту, обезбеде већу лисну површину која ствара органску храну. Размак између тих младица је од 15 до 30цм. Оне формирају круну, а вршна младица је вођица. У другој години вођица се скраћује на 1 до 1,30м изнад последње вршне гране, а у трећој у пролеће вођица се скраћује на 1м изнад последње рамене гране. Равнотежа рамених грана ствара се развођењем бујних грана косо, тако да с вођицом праве угао од 45 до 50°.