Značaj konja u pojedinim, nepristupačnim delovima, ne treba ni apostrofirati, već gledati kako da se maksimalno iskoristi njihova snaga i spretnost, uz maksimizovanje profita od delatnosti koja se obavlja uz njihovu pomoć, što su najčešće poljoprivredni i radovi u šumi. Maksimalne performanse radnog konja zavise od genetike, a od spoljašnjih inputa – ishrana je glavna karika.
Ishrana radnih konja jedna je od najvažnijih postulata njihovog uzgoja. S jedne strane hraniva obezbeđuju neophodne hranljive materije za rast i razvoj, oporavak oštećenih tkiva i mišića, obezbeđuje dobru kondiciju ovih životinja. Hraniva moraju biti čista, bez prisustva plesni, mikotoksina i teških metala. Moraju da sadrže sve neophodne materije za težak fizički posao koji obavljaju.
Rad konja može da se podeli na lak, srednje težak i težak, u zavisnosti od težine posla koju obavlja. Zato je i ishrana prilagođena ovom zahtevu. Tako konji koji se koriste za lak rad troše svega 7 MJ energije, sa mogućnošću variranja koja idu i do 15 MJ (gornja granica). Srednje težak rad nosi uvećanje energije izražene u MJ do 300% u odnosu na laki, pa tako on ukupno iznosi od 15 do 21 MJ energije.
Kada se radni konj upregne u težak rad, utrošak energije iznosi preko 21 MJ, a krajnji broj zavisi od stepena težine teškog rada. I u ovom slučaju povećanje u odnosu na prethodni rad (srednje težak) može da ide i do 300%.
Treba biti pažljiv i obazriv prema životinji koja se upreže u rad. Nenaviknute životinje treba postupno navikavati na težak i srednje težak rad, dok životinje koje imaju zdravstvenih problema obavezno izostaviti iz programa rada. To, u svakom slučaju, zavisi od ozbiljnosti problema sa kojim se suočava konj.
Ugljeni hidrati, kao najvažnija hranljiva materija koja obezbeđuje energiju u ishrani radnih konja, veoma su značajni. Masti, sa druge strane, igraju malu ulogu, jer je njihova ukupna količina unutar obroka sasvim mala, tako da ne popunjava u značajnoj mjeri energetske potrebe životinje.
Ugljeni hidrati za konje se obezbeđuju iz dva glavna izvora: od sena i iz koncentrovanih hraniva.Seno je odličan izvor ugljenih hidrata. Skroba gotovo i da nema pa se on mora obezbediti iz koncentrovanih hraniva.
U tu svrhu se najčešće primenjuje dohrana žitaricama, u prvom predu ovsom, pa kukuruzom i ječmom dok se primena pšenice i raži ne preporučuje.
Proteini imaju nezamjenjljiv uticaj na rast i razvoj još neformiranih konja, kao i anaboličku ulogu, jer popravljaju tkivo, povećavaju sadržaj mišićne mase u ukupnoj telesnoj masi, obezbeđuju sitnost konja i imaju ulogu u modulaciji imunog sistema. Glavni izvori proteina kod radnih konja mogu biti soja, suncokret, lanene pogače, stočni kvasac.
Uljana repica, na primer, ima negativan uticaj zbog goitrogena i eruka kiseline. Takav hranljivi profil uljane repice ne odgovara ni mnogim preživarima, a kamoli konjima. Hraniva životinjskog porekla su u zemljama članicama EU zabranjena.
Prilikom hranjenja radnih konja posebnu pažnju treba obratitti na odnos kabastih i koncentrovanih energetskih hraniva. Kod konja koji se koriste za lakši rad nema problema da seno bude gotovo pa i jedino u obroku. To naročito važi u slučaju da je seno kvalitetno i da ima visok sadržaj višegodišnjih leguminoza (na primjer bele deteleine ili lucerke). Sa druge strane, što je rad teži to treba smanjivati procenat kabastih i povećavati procenat koncentrovanih energetskih hraniva.
Ako se konj priprema za brz ali intenzivan rad, najbolje je da dobije veće količine skroba i šećera. Tad je i raspon od hranjenja do rada nešto manji.
R. D. J.
