Voćnjak

• U većini voćnjaka je završena berba. Ostale su dunje i mušmule koje mogu natenane da se beru sve do kraja ovog meseca.
• U zasadima iz kojih su plodovi uklonjeni može da počne veliko spremanje. Prvo se pregledaju sva stabla, uklone polomljene i suve grane, skinu plodovi koji su promakli beračima, proveri da li ima mumificiranih, jer oni su znak da je stablo zarazila zloglasna ervinija. Sve takve plodove i zaražene grane valja sakupiti izneti iz voćnjaka i spaliti.
• Vreme je za đubrenje, pre svega za unošenje stajnjaka koji se mora zaorati da se hranljivi elementi ne bi izgubili.
• Mineralna đubriva koja se unose posle stajnjaka treba da budu bogata fosforom, kalijumom  i drugim hranivima koja pomažu boljem prezimljavanju i razvoju korena u zimskim mesecima. Biraju se ona bez azota ili u kojima je ovaj elemenat u malom procentu.
• Već krajem meseca vredni voćari mogu da obave jesenje plavo prskanje.

Lekovito i začinsko bilje

• Početak meseca je rezervisan za sadnju reznica lekovitog i začinskog bilja, poput lavande, majčine dušice, ruzmarina, žalfije, origana, matičnjaka..
• Vade se koreni odoljena, lincure, sladića, iđirota, belog sleza, pirevine, arnike, gaveza, selena, božikovine, vodopije (cikorije), lincure i omana.
• Sakupljaju se hrastov lišaj, glog, kleka, seme koprive, plod divljeg kestena, plod ljoskavca, slatka paprat, trava od srca, angelika…

Povrtnjak

• Deo koji je predviđen za setvu jesenjeg povrća se izašovi, na većim parcelama uzore, unese se  đubrivo, izbor i količina zavise od plodosmene, i počne zasnivanje nove bašte.
• Sade se svi lukovi osim praziluka, seju se grašak, rotkvice, spanać, matovilac, zimske zelene salate.
• Zbog promene klime, zimska salata se seje od kraja avgusta do sredine oktobra.
• Do sredine  meseca može da se seje matovilac. Nikada ga ne treba gajiti u lejama u kojima  su ranije uzgajane zelena salata ili drugo lisnato povrće.
• Rukola se može sejati tokom cele godine, a najbolje je da se to obavi do kraja oktobra.
• Seje se nova „tura“ spanaća koja za branje dospeva tokom zime i ranog proleća. Seje se direktno u zemlju, na dubinu do dva cm.
• Prvih dana oktobra još može da se poseje blitva za ranu prolećnu potrošnju. Najčešće se seje direktnom setvom.
• Mogu se sejati i šargarepa, peršun i druge vrste povrća koje mogu da prezime.
• Beru se paradajz, paprika, krastavci-posebno kornišoni za zimnicu, iz bašti se sklanjaju bundeve za zimsku potrošnju.
• Kupusnjače poslednje napuštaju povrtnjake. I one se po potrebi polako uklanjaju ali, nije strašno i ako ih u bašti uhvati mraz.
• Povrtari  koji imaju manje plastenike pripremaju se za veliko spremanje i u njima – za iznošenje delova biljaka koje su završile vegetaciju, čišćenje, pajanje, đubrenje i ašovljenje delova u kojima će se sejati ili saditi povrće namenjeno zimskoj potrošnji.

Vinograd

• Vinogradarima je ovo još jedan „radni“ mesec. Valja zagrnuti proletos posađene mlade čokote, prazna mesta popuniti novom lozom, povaditi osušene i oštećene trsove i ta mesta pripremiti za prolećnu sadnju mlade loze.
• Na parcelama na kojima se planira podizanje mladog vinograda treba početi s pripremom zemljišta.
• Vinari užurbano pripremaju burad. Fermentacija belih vina je skoro završena pa se pripremaju za sumporisanje. Pravilo je da se za svaki hektolitar doda po 10 g vinobrana i ostavi petnaestak dana. Kad to vreme protekne vino se može pretakati.

Pčelinjak

• Za pčele više nema paše i one su se uveliko povukle u košnice. Zbog toga ih treba valjano zazimiti, obezbediti dovoljno hrane a u pčelinjaku privoditi kraju poslove započete u septembru.

Zelenilo

• U ovom mesecu  sade se trajnice i lukovice ukrasnih biljaka.
• Stare ruže koje više nisu bujne i dekorativne valja izvaditi i zameniti ih mladim, atraktivnijim selekcijama.
• Potrebno je orezati grmove i drveće, iskopati krotle cveća koje će se sačuvati tokom zime, recimo dalije, izvaditi lukovice gladiola…

Gljive

U oktobru za berbu pristižu dedovi, lisičarke, crne trube, panjevčice, modrikače, šampinjoni, šumsko pile, jablanovače…