Na platou pored Kalenićeve pijace, od 3. do 5. održava se 29. Bazar na Vračaru. Ovog puta ima 54 izlagača iz Srbije, ali i organske kozmetike iz Bosne i Hercegovine. Posetioci će uživati u suhomesnatim proizvodima, sirevima, sokovima, kolačima, medu i svemu onome na šta su navikli kada je ova tradicionalna manifestacija u pitanju.
Po prvi put, jedan od izlagača je firma „Put meda“ iz Pančeva. Od predstavnice Katarine Maletić saznajemo da kupcima nude zdrave kombinacije sa medom.
– To vam je sve med od uljane repice pomešan sa dodacima. Imamo šumsku borovnicu – liofilizovano voće pomešano sa medom od uljane repice, zatim malinomed, organski kakao-lešnik, koji uglavnom deca uzimaju uz palačinke i podseća na nutelu, samo što je dosta zdraviji, bez dodatnih šećera. Imamo koprivu i nanu, što je osvežavajuće i odlično za krvnu sliku i gvožđe, kao i bundevino seme, koje je dobro za prostatu. Tu je i imuno miks, mešavina kurkume, đumbira, cimeta, bibera, polena i propolisa, intenzivnijeg ukusa, pa je dovoljna jedna kašičica svakog jutra. Pravo osveženje je i pistać-med. Imali smo i Dubai med, ali je već rasprodat – kaže Katarina.
Na našu konstataciju da je njihov med dosta gust i da izgleda kao džem, Katarina kaže da je gušći zbog meda od uljane repice, ali i teži.
– Takođe nudimo i polen na gramažu. On je jako zdrav i može da se pomeša sa našim medom ili da se dodaje u raznorazne kaše. To je jedan od najzdravijih pčelinjih proizvoda – otkriva Katarina.
Veliko interesovanje na marketu izazvali su i tradicionalni suhomesnati proizvodi poljoprivrednog gazdinstva „In-meze“ iz Donjeg Milanovca. Bračni par Irena i Vladimir Ninković već godinama se bave proizvodnjom suhomesnatih proizvoda.
– Ovo je sve domaća proizvodnja, rađena na tradicionalan način, kako su naši preci nekada radili. Nekada smo ovo radili za kućne potrebe, ali smo sada proširili proizvodnju. Pošto posedujemo sopstvenu farmu svinja, od krmače i praseta do tovljenika, jedan deo prodajemo direktno, a dosta tovljenika isporučujemo klanicama. Imamo i sopstvenu ratarsku proizvodnju, pa hranu za životinje obezbeđujemo sa naših njiva. Uvek volim da naglasim da sve pravimo na tradicionalan način, koristi se samo kuhinjska so i domaća paprika. Ide i biber, ali nema nikakve hemije, aditiva ni konzervansa. Tako su nekada naše deke i pradeke radili, sa solju, paprikom i biberom, i to je to.
Od Vladimira saznajemo da se najviše traže slanina i kobasica.
– Slanina se radi samo sa kuhinjskom soli, ali se dodaje i morska. Imamo dve vrste slanine. Jedna je takozvana pančeta, tanja, sa mesom, i pravi se od tovljenika od oko 60 kilograma. Druga, deblja slanina, pravi se od krmača ili većih tovljenika koji dostižu od 170 do 200 kilograma. Slaninu pravimo u salamuri, nakon obrade mesa sledi salamurenje. To znači da se meso soli i odlaže u posude. Proces ponavljamo tri puta, jer meso tri nedelje stoji u salamuri. Sok se uvek izdvaja, a sve držimo na temperaturi od 0,8 do 2 stepena Celzijusa. Imamo komore koje imitiraju zimske uslove sušenja. Tokom cele godine radimo proizvodnju i važno je napomenuti da je sve od naših belih svinja. Ništa ne kupujemo i nema uvoznog mesa – ističe Vladimir.
Tekst i foto Dijana Maksimović
