Šumadijski festival rakije, četvrti po redu, koji je održan proteklog vikenda u Kragujevcu, pokazao da je rakijski put već mudro i strateški trasiran. Blizu 40 destilerija iz Srbije pokazalo je da ovo piće nije više samo „čašica“ razgovora natočena iz podruma.
Festival je održan u nekadašnjoj prestonici Srbije i okruga u kome je šljiva dominantna voćna vrsta. Ali, osim šljivovice na festivalu su predstavljene i rakije od dunje, viljamovke, kajsije. Asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija” i Gradska turistička organizacija Kragujevca pokazali su da se daleko odmaklo u promociji našeg tradicionalnog pića i brenda, kao i da je rakijska kultura podignuta na viši nivo.
„Vodi se računa o unapređenju proizvodnje, kvaliteta i plasmana rakije, bez obzira da li je to mali porodični podrum ili ne. Najvažniji je kvalitet, naravno, a posle toga treba je uspešno promovisati i predstaviti. Prošlo je vreme kada se rakija pekla, pa kako ispadne. Sada je to tehnološki poduhvat i dobro je što je tako“, kaže Pera Aleksić iz destilerije „Gružanska nit“ iz Guberevca, koji svoju rakiju godinama izvozi na inostrano tržište.
Rakija od sušene viljamovke
Nikola Tanasijević iz podruma Dar visova iz Ramaće sa obronaka Rudnika kaže da ovakve manifestacije znače registrovanim destilerijama, jer kupci mogu da probaju rakiju, da je uporede sa drugim i odluče šta im najviše prija. Destilerija Pruna iz sela Vuković kod Golupca ove godine predstavila je i svoje raritete.
„ Imamo šest vrsta rakija. A najspecifičnija je ona nastala maceracijom suve kruške viljemovke u destilatu rakije. Drugi raritet nam je rakija od višnje, koja je odležala u buretu u kome je stajalo vino od višnje,“, kaže Aleksandar Marković iz destilerije Pruna.
Zlato odnela šljivovica iz EMPERUS-a
Rakijaši su pokazali da naše tradicionalno piće premijum kvaliteta upakovano u eksluzivnu ambalažu može da stane rame uz rame sa najskupljim svetskim brendovima. Na ocenjivanju rakije, koje je prethodilo festivalu najvišu ocenu dobila je šljivovica destilerije EMPERUS iz Rače Kragujevačke, koja je za sada prva srpska rakija sa sertifikovanom geografskom oznakom po direktivama Evropske unije.
„Rakija se nalazi na listi UNESCO-ve nematerijalne kulturne baštine i mi imamo dužnost i obavezu da ono što nas čini autentičnim, jedinstvenim i posebnim, negujemo i čuvamo, jer ona predstavlja neraskidivu nit sa zemljom na kojoj živimo i od koje živimo“, rekao je Bojan Pavlović, direktor Turističke organizacije Kragujevca.
Ove godine, među izlagačima su bili i predstavnici prateće industrije. Podršku festivalu su pružili proizvođači buradi, ambalaže, hrane i delikatesnih proizvoda od mesa i sireva, koji se najbolje slažu sa čašicom rakije. Po prvi put svoje mesto na festivalu su našle i dve destilerije iz Severne Makedonije i Rumunije.
Biljana Nenković Foto: Biljana Nenković
