Ovogodišnji rod višnje izazvao je pravu pometnju na tržištu u Srbiji. Uzgajivači ne nezadovoljni, već očajni cenom od 30 dinara koja pokriva samo troškove berača i transporta, masovno su sekli svoje zasade ili poklanjali celokupan rod. Jedna porodica iz sela Galibabinac iz okoline Svrljiga odlučila je da svoj mali zasad od 350 stabala pretvori u gotov proizvod. Čisto da pokažu da ulaganje u višnju, makar i na maloj površini može da se isplati. Miladinovići, otac Slaviša, majka Slavica, sin Vladimir i ćerka Milica, svojih tonu ničim tretiranih višanja, pretočili su u rakiju. Ne višnjevaču jarko crvene boje, ni liker od višnje, već domaću, aromatičnu, dovoljno jaku, nadasve ukusnu rakiju. Kad je pijete osetite pun ukus višnje, i verujte na reč, po kvalitetu ne zaostaje za mnogo poznatijim rakijama od šljive, dunje, jabuke ili kruške.
– Mi na svom porodičnom gazdinstvu imamo zasad od 350 stabala višnje. Za naše potrebe sasvim dovoljno. Ne prodajemo je i ne predajemo je. Pokušali smo jedne godine, ali smo izračunali da branje i transport koštaju koliko i kilogram višnje. To nam se nije isplatilo, te je najstariji član naše porodice – deda, došao na ideju da ispečemo rakiju – kako je njihova višnja netretirana, plod je malo manji, kao i sam rod, ali je ukus nendmašan – objašnjava Milica Miladinović, devojka koju kada vidite rekli biste da je spremna na sve sem da zasuče rukave i krene u njivu. A ona svoje selo obožava, ponosna je na taj mali zasad koji imaju i sa velikom strašću priča i o neprksanim jabukama koje će tek doći na red za pečenje rakije.
– Imamo i jabuke, zdrave, stara sorta, ni trunku pesticida nisu videle. Jedva čekam da i ona dođe na red. Ni višnju ne tretiramo, pustili smo je da raste i daje plodovo sama od sebe, jedino što kosimo travu oko nje. Kada dođe vreme berbe pomognu nam rođaci i komšije tako da je oberemo za dva dana. Kad beremo sami potrebno je malo više – priča Milica zadovoljna kvalitetom rakije za koji je zadužen deka kao najiskusniji u toj raboti.
– Mi smo zadovoljni kvalitetom, a deda je taj koji zna kad je rakija najbolja. Ne preterujemo u žestini, jer po njegovim rečima sve što je preko 20 gradi je previše. Na toj gradaciji rakija ima onaj puni ukus višnje. Za sada je sve to samo za našu upotrebu, a što se prodaje tiče, videćemo – zaključila je Milica.
Tekst: Zorica Dragojević Foto: Privatna arhiva
