Za vreme dozrevanja plodova, u povoljnim uslovima za zarazu, potrebno ih je hemijski zaštititi. Izrazito velike zaraze javljaju se ako, posle dugotrajnog sušnog i toplog perioda, nastane dug kišni period. Tada se na plodu stvaraju sitne pukotine, koje su ulazna mesta za parazite. Takođe, veliki broj štetočina može napraviti ovakve pukotine, kao i oštećenja prilikom transporta.
Suzbijanje truleži ploda je indirektno. Ovo znači da je potrebno ukloniti sve faktore koji dovode do rana na plodovima, a koje je čovek u mogoćnosti da odmah uklanja i reaguje. Gljiva Monilinia fructicola, koja je prouzrokuje, može biti izuzetno štetna za nektarinu i breskvu, ali i šljivu, višnju, trešnju, kajsiju, i u manjoj meri za jabučaste voćne vrste. Kod nas se nalazi na listi karantinskih organizama. Simptomi na plodovima su lako uočljivi, ali na osnovu izgleda teško se mogu razlikovati od simptoma koje prouzrokuju druge gljive istog roda. Prvo se na plodovima vide mrke pege koje se postepeno šire i zahvataju celokupan plod (mrka, smeđa trulež), a kasnije sporulacijom dovode do pojave beličastih koncentričnih „jastučića“. Takvi plodovi se suše, smežuravaju i očvrsli ostaju na granama, ili padaju na zemlju. To su tzv. mumificirani plodovi koji predstavljaju dalji izvor inokuluma.
Pored vidljivih znaka zaraze, mogu postojati i plodovi bez simptoma koji su ipak inficirani, a to su latentne infekcije. Važno je napomenuti da plodovi mogu biti zaraženi u svim fazama razvoja i to najčešće kroz različite povrede, ali i kroz prirodne otvore i direktnim prodorom gljive kroz kutikulu. Zato se period intenzivnog porasta ploda, nekoliko nedelja pred berbu smatra najosetljivijim. To je naročito važno ako se zna da je M. fructicola karantinski parazit u mnogim zemljama u koje naši voćari izvoze svoje voće.
Pre svega potrebno je ukloniti i uništiti sve zaražene biljne delove i mumificirane plodove iz voćnjaka. U samom voćnjaku neophodno je preduzimati sve redovne mere nege i zaštite, suzbijati korove i insekte, jer oni svojom ishranom mogu načiniti mehanička ošetećenja koja su ulaz za M.fructicola. Takođe, preporuka je da se samonikle vrste voćaka, koje su domaćin ovog parazita, uklone ako se nalaze u blizini zasada. Značajno je i uravnoteženo đubrenje i navodnjavanje, a prihrana kalcijumom povoljno deluje na otpornost plodova. Ono što može predstavljati naročit problem jeste činjenica da štete od ovog patogena mogu nastati i posle berbe, tokom skladištenja i transporta. Najčešće se simptomi posle berbe pojavljuju kao posledica latentne infekcije, ali se može desiti da od momenta berbe zdravi plodovi budu zaraženi ako je gljiva prisutna u okruženju i ako su povoljni uslovi za njen razvoj. Da se to ne bi desilo neophodno je da berba bude pravovremena, da se plodovi pažljivo sortiraju i izbegnu se oštećenja. Zdrave plodove oštećene tokom branja ne treba stavljati u ambalažu, a plodove bolesnog izgleda valja odmah odstraniti.
Piše: Dipl. inž. Mirjana Petrović, PSS služba u Leskovcu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
