U našem podneblju celer se rasađuje od početka maja do sredine juna. Biljkama najviše odgovaraju duboka i strukturna zemljišta, odnosno aluvijum i černozem. Parcele sa visokom podzemnom vodom ne treba koristiti za proizvodnju ovog povrća.
Celer se obavezno gaji u plodoredu. Najbolji predusevi su povrtarske biljke obilno đubrene stajnjakom kakve su paprika, kupus i paradajz, a dobre su i mahunarke.
Priprema zemljišta počinje u jesen kada se parcela duboko uzore, pođubri stajnjakom i polovinom potrebne količine kompleksnih mineralnih đubriva. Ostatak se unosi prilikom pripreme za sadnju. Ukupne potrebe celera su 80 kilograma azota, 120 fosfora i 150–200 kg kalijuma. Koliko će se uneti zavisi od obezbeđenosti zemljišta ovim hranivima. Zato je za veću proizvodnju neophodno prvo uraditi agrohemijsku analizu.
Valja znati da tokom čitave vegetacije biljke imaju velike potrebe za vodom i ne podnose sušu. Kada voda manjka, formira se nekvalitetan koren koji daje slab prinos. Ovo povrće je prilično otporno prema niskim temperature – mlade biljke prežive na minus šest, a u tehnološkoj zrelosti tolerišu i minus devet Celzijusovih stepeni, a poodnose i zasenjivanje.
Kvalitetan rasad treba da je star 50–60 dana i da ima dobro razvijen koren i listove. Prilikom sadnje koren se malo skrati kao i donji listovi. Preporučuje se da se sadi na međuredno rastojanje od 50 centimetara, a u redu biljka od biljke mora da bude udaljena najmanje 25 cm. Sadi se na dubinu na kojoj je rasad bio u leji i odmah zalije.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
