U ozelenjavanju gradova i borbi protiv aerozagađenja, Pančićeva omorika dobar je izbor. Otporna je na dim, izduvne gasove i prašinu. S druge strane, ona je već 24 godine na Crvenoj listi ugroženih vrsta zbog slabe prirodne regeneracije i klimatskih promena koje ometaju njen opstanak u prirodnim staništima. Nacionalni park Tara pokreće kontejnersku proizvodnju sadnica Pančićeve omorike, kako bi se očuvao genofond tog izuzetnog četinara.

Preživela je ledeno doba, ali su globalno zagrevanje i suše novi, teški izazovi. Na Tari i kanjonima u slivu Drine, jedinim mestima na planeti koja su njen prirodni dom, živi fosil svetske flore, ima potpunu zaštitu, a sada i svoje „obdanište“ – staklenik u kome će se iz semena razvijati mlade biljke.

– Kontejnerska proizvodnja sadnica svakako ima prednosti u odnosu na klasične sadnice, jer je kraći proizvodni proces, a i bolja je adaptacija na stanište, jer ovakve sadnice već imaju busen. Takođe, proizvodnja se organizuje u zatvorenom prostoru, pa se i uslovi proizvodnje mogu kontrolisati, zbog čega je i veći potencijal od izbegavanja suše, pa samim tim bolje pošumljavanje ovakvim sadnicama – objašnjava Milica Stanišić iz Nacionalnog parka Tara.

Kapacitet staklenika je oko 20.000 visokokvalitetnih sadnica Pančićeve omorike, jele i smrče. Takav uzgoj obezbeđuje i rast većeg broja jedinki po kilogramu veoma skupog semena, do koga je teško doći, jer se šišarke ne sakupljaju sa zemlje, već se isključivo beru sa vitkih i uskih krošnji omorike.

– To je prava veština stići do šišarki i, nažalost, nema mnogo ljudi koji su sposobni da to rade. Treba imati u vidu da nam za kilogram semena treba sto kilograma šišarki, a sa jednog stabla možemo da dobijemo pet do osam kilograma šišarki, tako da je jasno koliko je to teško. Zato je i cena samog semena jako visoka – oko 55.000 dinara za kilogram – istakao je Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.

Od sićušnih zrna razvijaju se 40-50 metara visoka stabla i potvrđuju latinsku izreku da je priroda u najmanjim stvarima najveličanstvenija.

Uz to, seme u sebi nosi i genetski kod – zapis osobina prethodnih generacija, koje su milionima godina naseljavale planetu, a opstale samo ovde. Zato ovo i jeste mesto njihove regeneracije.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay