Prošle sezone proizvođači malina bili su zadovoljni otkupnim cenama, a zbog pada prinosa i deficita na svetskom tržištu, očekuje se da bi ove sezone kilogram ovog voća biti i skuplji. U Čileu ovih dana privodi se kraju špic berbe, u kojoj beleže pad proizvodnje, ali je zato kilogram prve klase mikera premašio cenu od četiri i po evra.
Dok su u nižim delovima već započeli radovi u malinjacima, u brdsko planinskim krajevima sneg to nije dozvolio. Proizvođači tvrde da osiguravajuće kuće za to nemaju razumevanja, a uz to su promenjeni i drugi uslovi, među kojima je i odbitna franšiza.
„Takozvane integralne u odnosu na pet posto, tako da to smatram da nije ni korektno ni u redu, ali time bi trebalo da se pozabavi država, a ne mi proizvođači malina. Nama je uslov da osiguramo do 28. februara, jer posle 28. februara nema osiguranja od mraza i snega. Znači, mi smo vezani sa vremenom, znači 28. februara moramo biti osigurani, a kad ćemo moći da vežemo malinu, to ne zavisi od nas, nego zavisi od Boga i prirode“, ukazuje Vladimir Nikolić, predsednik udruženja malinara „Crveno zlato“ Kosjerić.
Na južnoj hemisferi proizvođači privode kraju ovogodišnju berbu uz pad prinosa i visoke cene. Zbog deficita malina na svetskom tržištu, ovih dana proizvođači kažu da su od pojedinih hladnjača izloženi predotkupnoj kampanji.
U mnogim hladnjačama zalihe su svedene na minimum ili ih uopšte nema. A da je porasla potražnja za malinama i na domaćem tržištu, svedoči podatak da je pre nekoliko dana određena količina prodata po ceni od čak 410 dinara po kilogramu.
„Oni koji nisu vezani ugovorima imaju dobre cene, za razliku od ljudi, koji su zbog nepoznavanja stanja tržišta prilično nepovoljne ugovore u prethodne dve, tri godine potpisivali. Tako da sada više plaćaju malinu na srpskom tržištu, od malih hladnjačara, a izvoze je po nižim cenama na svetsko tržište“, objašnjava dr Aleksandar Leposavić, ekspert za jagodičasto voće.
Umesto sirovine, veći profit je izvoz gotovih proizvoda. Pored sokova i drugih prerađevina, Srbija ima voćni potencijal i za vina, koja nisu samo od grožđa.
„Kao što je na primer malina, uopšte poznata u celom svetu, vina od kupine, već da kažem tradicionalno poznato, ali isto tako i vino od jagode, ili od ribizle, ili od aronije i čak nekih rariteta egzotike neke kao što je na primer vino od žute maline. I to je nešto vrlo specifično, imamo ogroman prostor, jer tržište to traži“, navodi Zoran Radovanović iz radne grupe za proizvodnju voćnih vina.
Radna grupa za proizvodnju vina, Privredna komora i Ministarstvo poljoprivrede rade na promeni zakonske regulative, kako bi pospešili tu proizvodnju. Od toga bi bolju zaradu imali i proizvođači, koji se nadaju da elementarne nepogode neće ugroziti ovogodišnji rod.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
